Policiski rečnik : Knjiga prva A — E
дња и велика. Особености, чела, које се у пракси најчешће сусрећу, ове су: 27) чеони синуси која се налазе нешто мало више изнад сводова 0рва и изгледају као оток чела; 6") еона грба, која се налази више сиуса; в')чеона јамица. Извесне личости имају на средини чела, у прау изнад корена носа, знатну изљеност, која се означује под именом јамице, и г') профил чела у 06лику криве линије.
Обрве треба посматрати и описивати према: а) месту, 6) правцу, 8) облику, г) дименсији, д) боји и b) особеностима. Унутрашње тачке O"брва — њихове главе — могу бити више или мање удаљене једна од · друге, те према томе и обрве, у погледу места, могу бити приближене и раздаљене. Исто тако одстојање средњих делова обрва од средине 04ног глоба може бити веће или мање, а отуд и обрве високе и ниске. Оплшти правац линије обрва може бити више или мање кос, било са спо· љашње или са унутрашње стране, према чему и обрве могу бити: кососпољашње или | косо-унутрашње. Независно од правца, облик обрва може бити: прав, у облику лука и изломљен. Према својој дужини | 0брве могу бити кратке или дугачке, према својој ширини узане или широке. Боју њихову треба означити само онда ажхо је различита OJ боје браде и косе, а као особености
означиће се: обрве ретке, густе, = састављене % у облику четке. Очни капци. У | описној пракси
очни капци посматрају се према: а) дименсији и ступњу њиховог отвора (мала и велика; очни капци мало или одвећ | отворени); 6) општем правцу њиховог отвора (са уздигнутим или са спуштеним спољним угловима); в) облику и особености горњег капта (препокривен или от-
94
кривен, 'penmanHuHe lake BeOMaдугачке или веома кратке, веома густе или веома ретке, или их никако и нема), и г) облику и особености доњег капка (испупчен, посувраћен, са модрим котуром, покривен (0рама). :
Очни глобуси. Ови глобуси емештени су у очним дупљама, и према томе да ли су више или мање увучени у ове дупље, или су у равној површини с главом разликују се: очи упале и очи испупчене — буљаве. Као особености треба озналити разрокост, која може бити у ~ једном или у оба ока; око уздугнуто и око спуштено. :
Очне шупљине могу бити: ниске или високе према већој или мањој шупљини. очног отвора, и чздубљене или равне према положају очних глобуса и облику горњег очног капка. Међуочни простор јесте одстојање између унутрашњих углова | очију.
веће или мање, и међуочни је про стор велики или мали
"Очи се описују по својој боји, која: се одрећчје по боји дужице (ириса). У овој се, приликом пажљивог TIOсматрања, констатују две, по својим бојама, различите зоне, од којих једна окружује зеницу, а друга је одмах до беоњаче. Прва од ових назвата је у анатомији · ауреолом, #8 друга периферијом. Материја, више или мање жуто неранџаста, којом су у већини очију обојене и ауреола. и периферија, назива се очним пигментом. Пигменат овај основ је на коме почива целокупна класификација боја, очију на тај начин, што су као два основна типа очију узете: очи без пигмента % очи са пигментом чисто кестењавим. Очима без
пигмента називају се сне очи, у ко-
жуто-неранџасте матери• јим нема
Према томе да ли је ово одстојање