Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

часта, или средња између ове две. То је, углавноме, плаво око народа Северне Европе. Боја очију чисто кестењавит слична је љусци плода истог имена кад је зрео и свеж, т. ј. кад је његова љуска, чиста и сјајна. То је црно или угасито око Арабљана, Црнаца и већине јужних | наро| да. Све остале боје очију крећу се између ова два основна типа, и кла= сифицирају према боји свога Пигмента, који може бити: жут, неранџаст и угасит. Џигмент жут приблиJRyje се боји сумпорног цвета или жуте сламе, и разликује се од Heранџастог одсуством — ружичастих "Одсева. Пигмент неранџаст прибликује се више иловачи но помораноџиној кори, и разликује се од угаситог једним сјајним прелазом ка црном. Боја угаситог пигмента, подсећа, на боју природне земље, љуску сувог кестена или на боју зрелог лешњика. Између очију угаситих и кестењавих варирају још две класе чију: очи са пигментом – кестењаим у виду круга и очи са пигментом кестењаво-геленкастим. Код шр"вих је сав пигмент групиран око зенице, а код других он се шири и изан круга периферије, остављајући секе који су обојени жуто-зеленка– сто или беличасто-затворено. Према, _ изложеном, све могуће боје очију одељене су на ових седам класа; ) очи без пигмента (махом плаве); ) очи са пигментом жутим; в) очи а пигментом неранџастим; т) очи са. гментом угаситим; д) очи са пи ентом. кестењавим у облику круга; Очи са пигментом кестењаво-зеенкастим, и е) очи са пигментом отпуно кестењавим (чисто црне). би се могло одредити у коју од гобројаних класа, долази извесно о, мора се понаособ испитати и 60-

је: њихова је боја азурна или бели-

ауреоле одређује Će, y главноме, · према боји њеног пигмента, али јој се, ради веће прецизности, додаје – квалификација тона, која се озна-

чује изразима: отворена, средња, затворена. Код боје очију, које долазе. у прву класу, описивање ауреоле изоетавља, се, и боја ока. означује се = само по боји периферије, која може бити: азурна, беличаста, љубичаста, неранџасто-зеленкаста — љубичаста, кестењаво-зеленкаста или црна. Свима овим квалификацијама, додају се, као и код ауреоле, изрази: отво рена, средња. затворена. У | седмој класи ауреола је идентична са периферијом. Из изложеног јасно ce види, да класификација боја. очију зависи искључиво од количине пигмента и његове боје, из чега, опет, | излази: да ће очи без пигмента би-

ти увршћене у прву класу; очи са

пигментом жутим у другу; са. неран-

џастим у трећу; са угаситим у чег-

врту; класа пета обухвата, очи ~ са

писментом кестењавим, у којој | је | ауреола растављена. од периферије једном кружном зоном, више ИЛИ мање – отворено-кестењаве Goje: класу шесту уврстиће се очи препрокривене кестењавом материјом кроз коју се провиде жуто-веленкасте или сивкасте бразде; класа, седла потпуно је кестењава. Да би се предупредиле евентуалне“ погрешке, усвојено је као правило, да се у случају сумње узимају у помоћ Двоструки па и троструки бројеви као

Н. пр. кл. 2—3, или кл. 4—5—6 и“ т. д. Особености очију, које се у праз кси најчешће сусрећу, ове су: а) и- | сек, обојен затворенијом бојом Но што је боја, ока 'у опште, који се означује према. месту на коме се налази (исеку средини—на, десној—левојстрани десног — девог ока); 6) очи пегаве, којим се изразом означују

ја ауреоле и боја периферије. Боја

Полицијски речник

извесне пегаве мрље; в) старачки |