Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

обраду, — и стога нам се може десити да се једнога дана. изгубимо у тим законима које смо сами направили. Већ данас човеку је врло тешко да се у њима нађе. ДЕ

Код таквога стања ствари, појава једног дела као што је „Полицијски Речник“ Г. Алимпића мора бити с радошћу и захвалношћу поздрављена. Г. Алимпић није имао намеру да састави један речник целокупног административног права. Он

се ограничио на оне законе и уредбе чије је познавање по-

требно полицијским органима. Срећом, — бар у овој прилици може се тако рећи! — надлежност полицијских органа код нас је врло широка, — и Г. Алимпић морао је обухватити у

своме речнику добар део административних закона. У свакоме случају, то није један онако уско стручан речник, као што би на пр. био један речник пореске или царинске струке. Ако и није речник целокупног административног права, дело Г. Алимпића доста се приближује таквом речнику.

Г. Алимпић је врло брижљиво издвојио законске прописе који су још у важности (у толико његов речник може нам служити као једна врста пречишћенога полицијског зборника); објаснио те прописе судском праксом и мишљењем писаца; дао, колико је то у уском оквиру речника било могуће, садашње стање законодавства и правосуђа. Ко год буде имао да се бави једним питањем из те области административног права коју је обухватио „Полицијски Речник“, наћи ће у њему, у сажетој форми, сву правну грађу која му је потребна.

Само стручни људи могу довољно оценити колико. је труда Г. Алимпић уложио у овај посао. Он сам каже, да је двадесет година прикупљао грађу. Ово не изгледа ни мало | претерано, ако се има на уму да овакве послове, код других народа, ради читаво друштво стручњака, докле је код нас све пало на једнога човека, нешто због недовољнога броја стручњака, а нешто због њихове неспособности да се организују за заједничке научне послове. Г. Алимпићу припада велика заслуга да је учинио први покушај да нам да један стручан правни речник. Први покушаји ове врсте без сумње су и најтежи, — и када се добије једном овакво једно дело, макар и непотпуно, онда је после лако на његовој основи правити друга потпунија дела.

Марта 1924, Београд. Слободан Јовановић.