Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Зас

треба да је сазнао за овај срод-

нички однос, да би његово право

на тужбу (S 235 к. зак.) почело застаревати“. (О тужби лица повређеног кривичним делом од Др.

Т. Живановића, у „Пол. Гласни-

ку“ ва 1910 год.).

Суспензија застарелости. У теорији се разликује и Тт. зв. суспензија (застој, обустава). застарелости, која се састоји у томе, што рок 3астарелости престаје да тече за време у коме је немогућна акција надлежне

власти. Ова немогућност може бити фактичка и правна. У првом случају она се састоји у каквом природном или ванредном догађају (попла.ва, рат и т. п.), а у другом она. је правне природе (н. пр. потреба да се "реши неко прејудицијално шитање). Главна разлика између суспензије и прекида застарелости у томе је, што се прекидом застарелости потпуно губи све раније време, (време пре прекида), док суспенсија, нема никаквог утицаја, на ово време које се, по њеном престанку, просто продужује.

Наш казнени закон не предвиђа суспенсију застарелости, али то никако не значи да она није оправдана с обзиром на циљ застарелости.

6) Застарелост извршења казне (пресуде). По 8 79. казн. зак.: „Кад застари пресуда, којом је ко за, ЗлочИнстВо или преступлење осуђен, неће се извршити; а она ће застарити за онолико времена, за колико би за. старело и само злочинство или преступлење, за које је кривац, осуђен, рачунајући од је кад пресуда буде извршителна, или ако после тога времена кривац побегне из руку власти, 00 дана кад побегне“, 2 по 8 396, ал. 3. истог зак. „Кад застари пре-

101

суда којом је ко за иступлење осу. ђен, неће се извршивати; а она ће. застарити за онолико време, за колико би застарило 'и само учињено ис туплење, за које је кривац осуђен рачунајући од дана кад буде пресуда 'извршителна, или ако после тога кривац побегне из руку власти, од дана, кад побегне“. и

Као што се види из ових закон ских прописа, који су без мало иден тични, рокови застарелости изврше ња казне исти су као и за застаре лост истраге. Сва. је разлика у томе што се ови рокови код прве застаре лости одређују према досуђеној казни, а, 'не према казни законом пропи самој, као што је то случај код за старелости истраге.

Почетак рока застарелости извршења, казне почиње, код свију кри-· вичних дела, од дана: а) кад пресу- да постане извршном, 7 6, кад кри вац побегне из руку власти. |

Једна, пресуда, постаје – извршном. у ова три случаја: а) кад је, по из- јављеним жалбама, дефинитивно 0 добрена од више надлежне власти 6) кад се против ње не изјави жал ба у остављеном року, и в) кад про- тив ње нема места жалби по самом закону. У првом случају рок застарелости почиње тећи од дана дефинитивног одобрења пресуде; у дру TOM од дана кога је истекло право на жалбу, а у трећем од дана изре чене пресуде.

У пракси се често појављу је пио тање, нарочито код пступних па

си али није ДЕ саопштен

у року одређеном за застарело услед чега није могао изјавити жал бу прогив ње“ Наш казнени закој не предвиђа специј