Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj
законодавац тако учинио, види се из правила г. Министра, Правде ол 4 фебруара 1874 г. Нр. 354 (Збор. 26, стр. 14), прописаних за извр·шење закона о коме је овде реч и на предлог којега је министра тај закон и донесен, где се, у тач. 10 (други одељак) изречно | вели: „да је дух закона да земљоделац не остане без земље и куће“. На тај се начин наређење 5 471 грађ. суд. пост. појављује као једна заштитна | мера, установљена против економског пропадања земљорадника, па с тога оно треба да буде примењивано тако, како ће у сваком случају показати – подједнако дејство, што не би било, ако би се оцена судска о минимуму управљала према имовном стању земљорадника. из времена 3адужења, јер би тада ова заштитна мера, установљена у јавном ипнте_ ресу, зависила од појединих евеп. туалности, а нарочито од добре воље дужника: колико ће се задужити, и поверидаца: колико ће дуго оставити тај дуг ненаплаћен, а тога код принципијелних питаоња не може бити.
Овако тумачење 5 471 истина није у складу с ичтересима поверилачким, али као што је речено, "економско-политички разлози тра-
~ же од законодавца, пе да води бриту о онима, који свој сувишак дају другима. на прчилод. већ траже "од њега да се стави у заштиту „оних, којима прети опасност да остану без минимума имања, потребног за живот, јер би иначе дошло у питање опште благостање народа. Као потврду 84 овакво схватање намере законодавчеве, _ изражено y S 471, општа, седни– ца налази и у поменутим прави-
у чијој
с
лима г. Министра Правде, ce Tad. 12. (одељку четвртом) изречно вели: „Законодавац није на-
пред о задужењу говорио, јер је оставио да приватни поверитељи сами воде бригу о томе, колико који дужник има имања, које се на случај, ако се зајам учени, па се
на време дуг не плати, у попис може узети“.
На основу изложеног, о општа седница | Касац. Суда | донела је
ову начелну одлуку: 0а. по дуги 5 471 грађ. суд. пост. и смеру који је законодавац | овом установом – хтео постићи, сусска оцена 9 бе татку земље треба увек оч се врши по имовном стању земљора)ника у времену, кад се предузима извршење пресубе ga – приватна потраживања, односно по времеку кад земљоделац ко) суда приступа отуђењу непокретиог имања, односно по времену ка се подигне | тужба за испуњење или раскид уговора о продаје и куповини земље“. (0. 0. С. К. С. Бр. 5445 од 1909 г.).
6) У случајевама наплате дуговања, учињених код јавних каса, Оцена о остатку земље врши се по имовном стању земљорадника у моменту његовог задужења NOO оеих каса“ (0. 0. С. К. С. од 5 августа 1911 г. Бр. 9182).
Ово одступање у корист јавних | каса има свога ослонца у наређењу законолавчевом: да се још приликом задужења код ових каса мора тачно утврдити — доказати. да дужник, поред имања. које за. дужује, има још онолико · земље. колико му се по гакону за овај дуг.
не може продати (5 471 ал. 5), до се ово не тражи за задужење гем љорадника код приватних лица.
в) Пропис тач 4 а 5 471 грађ