Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

ROE a OI SB DKTS Ae a o:

че у други суд, који је у његовој државини, и кад ко горећи гас одводи из туђег притежања, у своје; одузимање је кад ко домаће животиње другога пусти из штале, па их после ухвати. С једне стране ствар мора бити уклоњена из туђег притежања, а с друге она мора доћи у притежање учиниоца: тек је тада одузета. Према томе не сме се казати, да је одузимање само уништај, % не прибављање притежања: она, је обоје...

Довољно је, да је крадљивац ствари мегнуо у своје хтаљине, или да их је бацио у корпу, или да их је везао. Ако је на тај начин извршено противправно прибављање државине, то не мења ништа у ствари, ако крадљивац буде изненађен и тиме приморан, да плен остави на, месту дела; крађа је ипак извршена.“

Спорно је питање ода ли постоји свршена, крађа, или покушај крађе, или само припремна радња у случајевима, кад је ствар прихривена у просторима неког притежања. = По професору Бернеру (стр. 189 — наведеног дела), само прикривање ствари, без промене њеног места, јесте само припремна радња. Ако је, пак, ово прикривање у вези са променом места, прикривене ствари, онда ce има тледати на то: да ли је пзвршилад овим задобио над њом — прикривеном ствари — моћ располагања, односно да ли је над њом засновао сопствено притежање, или нед У првом постојаће свршено дело, a, у другом само покушај,

„Код крађе није потребно да, је исту извршио сам учинилац, већ је он може извршити и помоћу какве животиње, н. пр. пса, који однесе месо с касапнице, или помоћу каквог душевно болесног ли· ца, пијанице или детета. У свим , тим случајевима, сматра се за у-

Кра

чиниоца дела онај, ко се овим жиг вотињама или лицима послужио.

Код крађе није захтев, да се ствар узме непосредно од сопственика ствари; довољно je да она стоји у нечијој сопствености, па ма она била у притежању другог лица, од кога је узета.“ (Пројект M мотиви, стр. 589).

Одлукама Касац. Суда објашњеHo je:

а) „да појам · свршеног дела крађе није од утицаја та околност, да ли је узета ствар и однета. По 5 220 К. 3. узети једну ствар из туђег притежања, не значи да ствар мора, бити и одчета; довољно је да ствар пређе у притежаљње, државину крадљивчеву, — и без утицаја је на појам свршеног дела, крађе, да ли је већ узета ствар задржала, и однета.“ (0. 0. 0. Бр. 11270—1994 г.);

5) „Свршено је дело крађе и онда, кад је оптужени узео из вајата неку ствар, па ма је из овог не изнео." (0. 0. Бр. 1410—1909 TOJI.), H

в) „Кад је одлуком поротног суда, констатовано, да је оптужени, ушавши помоћу подешеног кључа. у затворену радњу приватног тужиоца, новац у 1100 дин., који се у фијоци налазио, узео и у свој џеп метнуо у циљу да га против законо присвоји, и тек на позив сведока, новац у фијоку вратио, онда, је државни суд погрешно нашао, да у таквом његовом поступку стоји дело покушаја, опасне крађе из т. 2 8 223 К. 3., а пе свршено дело из тог законског прописа, јер је метањем новца у џеп присвајање већ било | извршеног (0. 0. Бр. 4510—19923 г.).

4. Намера противзаконог присва-

јања. По мишљењу, које данас преовлађује у науци, под присвајањем