Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Зак

ако је какво правило укинуто а друго, њему противно, остављено, онда по себи отпадају сви ранији изузеци, пошто су ови сад случајеви примене правила, н. пр. ако би нови закон наређивао да жене могу бити сведоци при грађењу тестамента, онда би изузетак по 446 као пример правила био; в) ако се нов закон објављу је као сасвим апсолутан, т. ј]. који у свим случајевима важи, онда се он мора у свим случајевима и примени. ти, те с тога се старо правило заједно са свим изузецима | својим мора сматрати за укинуто; г) ако нов закон није апсолутан, дакле, ако је законодавац само хтео да укине досадање правило, онда 'истина с тим правилом отпадају и његове последице ~ (консеквенце), али досадањи | изузеци ol Tora правила и даље постоје... и д) ако нови закон само понавља правило старог закона, а без изузетака од овога, онда у тој новој потврди старог правила не лежи, у сумњи, и укидање тих изузетака.

3. Ако је неко основно – правно правило укинуто, онда отпадају и сви његови королари, који се њега тичу и из њега развијају. Ако се, напротив, укинуто правно правило понова. уведе, онда се њим оживљују и сви королари његови, као логичке конзеквенце његове; дакле противно ономе, што у таквом случају важи за изузетке.

У опште, пак, важи то правило: да укидањем некога закона, којим је други неки закон био укинут, овај самим тим не оживљу је, у колико противно овоме не истиче из изречно или прећутно изјављене воље законодавчеве“.

76 | Зак

По чл. 21. Устава: „Сваки је држављанин дужан покоравати се за-

конима.“ Позивање и дражење на не–

послушност према законима, ~ уредбама или законитим наредбама, вла-

5 | сти кажњава се по 5 92 К. 3., чл. 26

зак. о штампи и чл. 22. зак. о јавним збор. и удруж. (ВБ. Дражење, Наредбе, Уредбе.)

Закуп. По 5 677. Гр. 3. „Закуњп је је такав уговор, којим се ствар каква непотрошњна на потребу « корист за неко одређено време % опредељењу цену узима“, а по 5 679. истог вакона суштина закупа састоји се у продаји употребе извесне ствари. Битна разлика између уговора о продаји и уговора о закупу у томе је, што продавац преноси на купца својину на продатој ствари, док закуподаван уступа закупцу само употребу закупљене ствари.

Странка, која продаје – употребу ствари, зове се закуподавац (по Гр, 3., „господар“ али овај назив није тачан већ и по томе што закуподавци нису увек и сопственици ствари које издају под закуп, н. пр. законски заступници: муж, отац, старалац,) а странка, која закупом стиче на туђој ствари право употребе, зове се закупац или кирајџија.

Закуп се још назива и кчријом или арендом, као што се види из ђ 678 истог закона, који гласи:

„Закуп о ствари, Koja ce (eš труда и рада употребити даје, зове

се кирија, као што се дају куће и

покућства, и друге подобне ствари;

о ствари пак, која се с трудом упо-

требљава и ужива, зове се обично

закуљ или аренда, као о њивама,

пољским | MHIJPKOBHMA. | или 0

CTOJIH.