Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

: Зак

на уобичајени рок места, има иселити из закупног добра.

2. Поступак полицијске власти кад нема уговора о закупу. Ако нема ни писменог ни усменог _ уговора о времену трајања | закупа, нити какве друге пуноважне писмене исправе, има се узети да закуп "траје за време које је у дотичном меcry уобичајено (855 699 и 701 Гр. 3.), и према њему ценити благовременост отказа, па ако је овај благовремено учињен, поступити по првом одељку 8.356 в.

3. Поступак полицијске власти кад је сумњиво да ли је рок закупу истекао.

Ако би било сумњиво да. ли је рок закупу истекао, било због неподударности писмених уговора, било због писмене исправе коју је закупац поднео и т. п., полицијска власт дужна. је, да закуподавца упути решењем надлежном суду ради вођења спора, за раскинуће уговора о закупу (трећи одељак 5 356 в.). Ово решење ивршно је.

Из свега изложеног излази:

Кад год је несумњиво утврђено да је рок закупу истекао или да је закуп на време отказан, а закупац не утврђује пуноважном писменом исправом да је закуп продужен или да му DOK није истекао, полицијска власт дужна је донети одлуку о исељењу взакупца по првом одељку < 356 6.

Потребно је још знати да се одредбе 5 356 в. не могу примењивати код закупа станова и локала, који потпадају „под закон о становима. (В Станови).

Поменутим расписом Мин. У. Д. ПБр. 2073 објашњено је:

„Поводом овога Мин. У. Д. нашао је за потребно објаснити, да

уран Ер и кори

86 Зак полицајне власти, према смислу 5 686 Гр. 3., кад притежатељи кућа траже од њих помоћ против кирајџија за кирију, могу толико о тој ствари наређивати, што ће од ствари, унесених у закупно добро толико забранити, колико по процени може бити довољно за осигурање неплаћене кирије, према наређењу 5 404. грађ. суд. пост., али и то од оних ствари, које се по 5 380 и 471 истог поступка, могу за извршење пресуде узети, и у том, наравно, само у случају, ако кирајџија не да нужно | јемство, које је у S 8390 грађан. поступка (прописано.“ (В. Накнада штете).

5 304. Гр. 3. дата је залоге и заложног

Залога. У ова. дефиниција. права:

„Ствар она, на коју зајмодавац такво право има, да ако дужник по обвези на време њега намирио пе 67, он себе из ње измири, зове се залога.“ Из ове дефиниције излази:

а) Да је заложно право такво право повериоца, које га овлашћује да. се из одређене ствари дужникове намири, ако овај о року не испуни своју обавезу;

6) Да је заложно право једно споредно, акцесорно право (стварно), које постоји уз неко друго главно, тражбено право, и има за циљ да обезбеди његово реалисање.

Из овога опет излази: а“) да заложно право не може постојати без главног, тражбеног права, и 6) да је залога, у ствари, средство за обезбеђење извршења извесне обавезе.

Пошто заложно право није самостално право, то оно не даје никакву одвојену, и од главног права. независну правну власт Ha заложеним