Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj
Зал
стварима, нити њихови Њтитулари могу, без нарочитог споразума са дужницима, ове ствари ~ употребљавати и уживати (8 318 Гр. 3.). На супрот овом, свако реалисање ~ овог права има за последицу уништење својине.
Предмет заложног права. По 8 305 Гр. 3. предмет заложног права могу бити и непокретне и покретне ствари), па и сама права (5 190 истог зак.), а по 5 306.:
„Залога, претпоставља, дуг. Но сваки дуг не води за собом право на залогу. Ово право мора бити или већ законом опредељено, или
на уговору или последњој вољи господара основано или тек пресудом судском добивено.“
Као што се из овог законског прописа, види, право на залогу увек претпоставља некакву тражбину, и мора имати свога правног основа или у уговору, или у последњој вољи (тестаменту), или у самом закону или у судској пресуди.
За стицање заложног права путем уговора, поред пристанка — воље“ дужника и његовог права сопствености на. заложеној ствари (8 314. Гр. 3.), потребно је још: код непокретних ствари да је тражбина уведена у хипотекарне књиге (5 326 Гр. 3.), а код покретних — да. је ствар предата, у државину повериоцу (55 307 и 308 истог зак.).
Заложно право, засновано на последњој вољи, у ствари се изједначује са, уговорним заложним правом.
Законско заложно право постоји на основу самог законског наређења, дакле без воље дужникове. Тако: по _5 766 Гр. 3. жена има законску или прећутну хипотеку на добрима, свога мужа, за обезбеду мираза; по 8 983. истог зак. закуподавац има првенствено право залоге на стварима
87
Зал
закупца у закупном добру; по 55 414 |
и 415 истог закона удовица има, прећутну, законску хипотеку Ha заоставшим добрима свога мужа; по чл. 122. зак. о државним службеницима, плата,
пензија, и ~ имовина, |
покретна и непокретна, руковалаца каса или благајника 'и руковалаца
материјала, законска је залога, држа-
ви, од дана постављења службени-·
ка на такав положај до дана, добиве-
не разрешниде надлежног органа
ит. Д.
Заложно право на основу судске пресуде може прибавити сваки пПо-
верилац, чија је тражбина утврђена
извршном судском одлуком, која гласи на давање извесне суме ноBa. Под судским одлукама у овом случају подразумевају ~ се: пресуде свију надлежних рачунајући у ове и избране судове; затим осудна решења по кратком поступку (5 449 Гр. С. П.) и поравњена, учињена. пред судом (58 145 и 146 истог Пост.).
судских власти, |
Заложно право NG непокретним
стварима, У 5 326. Гр. 3. прописано је: „Право залоге на непокретна. добра, које се типотеком или баштинском или миљачком | залогом | назива, добија, се, кад се дуг, или
писмена, исправа, на којој се дуг · оснива, у књиге судске својим пу- |
тем уведе, т. ј. убаштини ~ (интабулира)ј“. (В. П рибелешка и Xuno
тека).
Заложно право на покретним. ства- ~
рима. Предмети ове залоге могу би-·
ти све покретне ствари, које имају отиту чмовинску вредност, тј. од којих се поверилац путем продаје мо-
же намирити (8 304), али не и ства-
ри које немају имовинске вредности |
|