Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj
за свакога (поједине исправе, личне дипломе и т. д.). (Ове последње · могу само бити предмет права задр· жавања.
По 5 307 Гр. 3. „Покретна ствар онда је у залози, кад је управо предана већ“, а у 8 308 истог зак. вели се:
| – „Покретне ствари, које се не мо\ гу предати из руке у руку, предају се као и код права сопствености зна-
сходним или ~ уобичајеним
TIHMA.”
Заложно право на правима. Пошто осе и сама права по Гр. 3. сматрају као ствари у правном смислу ове речи (88 184 и 190), то се и она могу
_ заложити (5 305). За ово су потребна два услова: а) да имају имовин_ ску вредност, и 6) да су преносива, т. ј. да се могу одвојити од својих _ титулара и пренети на другога.
„Али не треба мислити — вели ____JR. Ilepmh (Стварно право, П из: дање, стр. 199—198) — да сва
права могу бити предмет залоге.
На првом месту, она права, која
се не могу реализовати — претво-
рити у новац — која се не појављују као средство за прибављање
| MaTepHje)MHHX – користи, не могу бити предмет залоге. Таква су о лична права, т. ј. статусна права и породична права. Једино 'да-
"кле могу бити предмет залоге иимовинска права, јер она су једина у стању да повериоцу даду могућност наплате; она једина могу му дати ону материјалну корист, у којој се његово право састоји. Али има и имовинских права, која су искључиво везана за личност њиховог титулара, и која су непреношљива. Таква су стварно право изиз а и ћабиањ-е (S 3712 и 384). Право ужитка може бити
88
Зал
предмет залоге, јер је његово вршење преношљиво. Изузетно отац не може пренети своје право управљања и уживања добрима своје деце на другога, те се ово право према томе не може ни у залогу дати. Службености стварне, пошто оне немају егзистенције, не могу се засебно, одвојено од добра, начинити предметом залоге, али залога стављена она Добро, коме на другоме добру припада каква службеност, – распростире се и на ову. Тражбена, облигациона права могу, у принципу, бити предмет заложнога – права. Али ни од тражбених права He могу бити предмет залоге: право откупа (из 5 562,) и право прекупа (из 8 670), јер су непреносива, а, заложно право води евентуално отуђењу“.
Према, 5 24. зак. о заштити чи дустријске својине, „Право патента и право из пријаве патента може бити предмет залоге“.
0. 0. С. К. С. од 14. августа, 1871. г., Бр. 2071, објашњено је:
„По пропису 5 307 Гр. 3. покретна ствар постаје залога Kaj се преда повериоцу, а по 55 288 и 308 тога истог законика ствари покретне, које се не могу из руке у руку предати, предају се, као и при преносу својине, сходним или уобичајеним знацима, као што су писмена. доказатељства, кључеви и томе подобно. Пртма томе, при уступању ~ права потраживања у залогу треба повериоцу уступити докуменат, којим се уступљено право доказује, а. уједно треба да буде о томе уступању и дотични дужник извештен, по смислу 5 868 Гр. 3., јер само на тај начин учињена залога може да буде гарантија и према појављеном пра-