Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

жури

Зал 89 | · Зал

ву трећих лица. Но пошто тужилац према наведеним законским прописима нема у рукама својим докуменат, по коме је уступитељ њетов имао примати извесни дуг од дужника, јер би само на тај начин он — тужилац — | пријемником, сопствеником уступитељевог права према дужнику постао, и пПошто дужник о томе уступању није извештен, то залога тужжиочева, који је добио само лично право, али не и стварно право према уступитељу и његовим од дужника потраживањима — то дакле залога тужиочева на показани начин добивена, не може имати законске вредности према праву и валови, коју је тужена страна, стављеном забраном на то исто примање задобила“. Обим заложног права. Залогом се обезбеђује не само исплала главне тражбине, већ и друге споредне тражбине, које из ње — ове главне тражбине — проистичу: интерес, трошкови око продаје и евентуална накнада, штете. Трошкови OKO одржања залоге падају на терет повериоца, ако друкчије није уговорено (5 317).

Према. 5 315 Гр. 3.: „Право залоте на ствар садржава у себи и право на плодове ствари, и све што из ње произлази. Само сабрани и одвојени плодови не сматрају се као са ствари скопчани“.

0. 0. С. К. С. од 18 априла 1898. т. Бр. 3333, објашњено је:

„Истина. да, 5 315 Гр. 3. распростире залогу, која стоји на једној ствари, само на необране плодове

њене, али пошто се у 5 258 Гр. 3. плодовима, зове све оно што се природом или рукотворином једНој ствари прилаже, једним именом

прираштајем ствари (плода, зграде и т. д.) постоји, то се онда појам овог законског прописа мора раширити и на све прираштаје за ложене ствари, која се главном ствари назива, а то све са оног тесног односа, који је између главне и споредне ствари скопчан

(став други 5 315 Гр. 3.), јер ће

само тако тумачење његово одго-

варати намери законодавца изра-

женој у 58 189, 191, 258 и т. д., У

којима, је дао дефиницију прира-

штаја и определио природу њихо-· ву, а слагаће се и са основима здравог разума и природне правице (5 8 Г. 3.). Према томе, залога

на плацу има се распрострети M,

на зграде, доцније на истом по-

дигнуте, и на све остале прираштаје плаца“.

Обавезе % право заложног повериоца. У Гр. 3. предвиђене су ове обавезе заложног повериоца — залогопримца:: а) Да заложену ствар „позорљиво“ (с нарочитом пажњом) чува, и да. се стара о њеном одржању, јер одговара. за сваку штету коју би ова. претрпила његовом кривицом или његовим небрежењем (8 317);

6) Да се не служи са заложеном ствари, осим ако ово није нарочито уговорено (8 318), и

6) Да по исплати дуга враги залоTy залагачу, према 8 3925, који гласи :

„Кад се дуг исплати, ~ престаје залога; тако, да како год што је дужник. дужан дуг платити, тако је и зајмодавац одмах дужан за логу издати, нит је властан задржати је због другсг каквог дуга. Он у том случају може себе само с тим обезбедити, што би заложену ствар у судске руке предао, и захтевао, да се сигурности – своје ~