Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

"Зал

ради задржи, и узапти, да не би

међутим његов дужник њу упро-

пастити могао“.

Ако залагач није био сопственик заложене ствари, заложни повери_ am дужан је вратити ову ствар правом сопственику и зре редовног пре-

станка заложног права (8 314). Према 58 304, 312 и 320, заложни поверилац има право да заложену ствар прода, и да од новца, добивеног овом продајом, наплати свој дуг. За. ово је потребно:

а) Да је тражбина, која се има наплатити, једна новчана тражбина;

6) Да јој је прошао рок,

6) Да се продаја врши са знањем „суда“ (855 319 и 314) или са знањем „власти“ (5 843, став [). У последњој законској одредби прописано је:

„Поверилац не може заложену ствар у дуг задржати, но само по истеку рока има право са знањем власти' продати је; почем се намири, сувишак да има издати заложитељу.

И по томе неће важити сви побочни уговори и услови противни. природи залоге и зајма, као што су: уговор да поверитељу припадне залога, ако жу се зајам на време не врати; да поверитељ залогу по својој вољи за напред одређену цену продати, или за себе задржати може; да дуж ник залогу нигда искупити, или па неког другог пренети не може; или да поверитељ не може захтевати продају залоге за измирење и пошто уговорено време за повраћај протеце“ Ако се поверилац не би потпуно намирио продајом заложне ствари, има право тражити од залагача. да му из осталог имања исплати не измирени део, али не као заложни, односно — привилегован — поверилац,

90

Зал

већ као и остали хирограферни повериоци. Поред права на продају залоге, која је у нераздвојној вези са њеном државином, односно детенцијом, заложни поверилац има још право и на допуну залоге, јер се у 8 316 вели: „Ко има право залоге, па би се показало, да је вредност залоге T. J. заложене ствари тако малена, да се дуг из ње намирити не може, онда тај има права искати од свог дужника. другу довољну залогу за свој дуг“

0. К. С. објашњено је:

а) „Примени 5 316. Г. 3. има Meста само онда кад тражбини не би прошао рок. Међутим, кад је он прошао, онда је у самоме томе доказ за опасност потраживања, Ti поверилац се не може одбити с тога, што није доказао да му је залога недовољна за дотичну тражбину, кад је испунио све што Гр. С. П. за такав случај тражи“. (Бр. O (E)

6) „У 8 316. Гр. 3. не ставља се порно у дужност да, тражећи ново обезбеђење, доказује недовољност раније залоге; напротив, у томе што поверилац другу залогу тражи већ лежи претпоставка, да. ранија залога није довољна, и ако би дужник противно тврдио, онда је. према 5 178 Гр. С. П. на њему терет да то и докаже“. (Ђр. 8251/ 1906 г.);

6) „У 8 316. говори се о залогама којима је вредност до рока уговороне обавезе пала. И само тада поверилац мора доказивати недовољност. После рока он то није дужан чинити, и може тражити

каква хоће обезбеђења. (Бр. 6753/ |

1898 г.).

п

OSM orao yaya ивице да аса и и и