Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj
Зал
Залагање и пренос залоге. Према 55 310 и 313, заложни поверилац може заложну ствар од своје стране заложити '(пазалога), али само по пристанку господара ствари, а по 5 867, са преносом тражбине прелази, у начелу, и заложно право на новог повериоца, (изузев случаја кад би странке – изречно утврдиле Ma ce тражбина преноси без залоге).
0. К. С. објашњено је:
а) „Нови залогопримац је савесни држалац и он не мора пустити залогу без наплате. Пропис S 310. Гр. 3. односи се само на залогодавца и његовог залогопримца.“ (Бр. 793/1894 т.);
6) „Пропис 5 313. Гр. 3. не спречава, дужника, да дуг положи у судске руке, и на овај га начин плати. Њему се тада његова за– лога, мора вратити, а спор између првог и другог залогопримца. има, се, ако што један другом споре, судом решити“. (Бр. 3493/1899), и
в) „Пријемник нема, по SS 867, 868 и 869 Гр. 3. више права од уступитеља, нити се опет променом повериоца може – изменити правни положај дужника“. (Бр. 8683/1908 г.).
Престанак заложног права. Ово
право престаје:
а) Кад престане тражбина, која. је залогом обезбеђена. (5 323). Према 5 936 Гр. 3. застарелошћу тражбине не туби се право да се наплата изгрши из заложене ствари;
6) Кад заложена ствар пропадне, односно кад нестане предмета заложног права (5 323). Разуме се да дуг у овом случају и даље остаје;
в) Кад се заложни поверилац одрекне свог права залоге, или кад врати ствар залагачу (8 323):
т) По истеку уговореног рока (8 394), и
91
Заљ
д) Стицајем права својине и права залоге па једној истој ствари. *
По тач. 2. 5.255 К. 3. као варалица, казниће се „онај, који по ~ уговору поверитељу предату | ручну залогу тајно од овога одузме“, а по 5 384 т. – 4. истог зак. кажњава се новчано од. 5—25 талира: „Ко драгоцености или | друге ствари од онаког лица купи, | за, које може знати да нису његове, · или где би и сама цена сумњу и по- | дозрење о томе откривала, или који | такове подозрителне ствари на, оста- ву или у залогу прими и новац за | њих изда“.
И најзад, у 5 10 уредбе о мета-
нама прописано је:
„За, механске дугове веће од 10 гр. чарш. неће ни једна власт судити ни наплаћивати их, па били овакови дугови у облигације промењени, или и залогом обезбеђени: по чему залоге у опште за овакве дугове немају важности, ML ручна залога има се повратити ономе, од кога је узета. Од овог правила изузимају се оне вересије, које би меанџије повериле путницима у опште,који се само не би у беспосличењу задржавали.“ (В. Земљо- радничке задруге, Кошеви, Преваре.
Замена казне PB. Казне.
Занати и Занатлије. Упражњавање заната, регулисано je законом о радњама. По овом закону разликују се две врсте заната: еснафски и не-еснафски. У прве спадају занати; абаџијски, кројачки, тервијски, јорганџијски са, памуклијашким – ћурчијски ca кожарским, – опанчарски, обућарски са папуџијским, сарачко-седларски, столарски, коларески са ковачким, браварски, JIHмарски, – казанџијски, = часовничар-