Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

228 - жив. ЖИВАНОВИЋ

На ово сензационално објављење, скептици су сумњиво махали главама, злуради су се пакосно осмехивали н значајно ногледали, при чему је палаи по која крупна шала, 214 ствар пређе у област комичности, када опет „Срп. Нов.“ (бр. 215 од 24. септ.) објавише: да је због „благословеног стања“ „у коме се наша уз вишена владарка налази“ наређено: да брод, на коме се Краљ враћаше са летишта смедеревског у Београд, пристане негде горе око Чукарице, кеко би се избегло труцкање трудне краљице, од брода до двора.“ , |

Али при својој општој неверици, да ће позната нероткања Драга родити: „благословено стање“ постаде нова девиза н владе и свих ласкаваца, а Краљу Александру ново оружје протаву свију непријатеља његова брака, и, као што ћемо доцчије видети, нов разлог и за даље његове значајне политичке акције.

ТХ.

Смрт Краља Милана. — Краљ Милан надживео. је једва пола године венчање. свога сина са Драгом-Машин.- Ицак-је-то-било до. вољно времена, да му се нанесе, од стране сина његова, више моралних удараца, који су-му- морали болом испунити последње дане живота,._ | ==“ Међутим, изашло је прво у пештанским листовима, где је могао имати додира пријатељ Краља Милана гроф Евген Зичи, једно писмо Краља Милана, које је репродуковано у целој европ. штампи, а Краљ Милан га није демантовао. То писмо, које треба да је препис оригинала упућеног Краљу Александру, гласи:

„Драги сине, |

Са најбољом вољом, не могу ти дате моје одобрење за немогућни брак, на који си“ се решио. Ти" треба да знаш да то, што ти хоћеш да урадиш, води Србију правце у пропаст. Наша је династија издржала до сада многи ударац судбине, али овај би био тако судбоносан, да се од њега не би никад опоравила. Још кмаш времена да се размислиш. Ако је ова твоја одлука, као што кажеш, непроменљива, онда мени не остаје ништа- друго, него да-се-молим Богу само за Отаџбину. Ону владу, која би те, после овеко лакомисленог дела, протералл из земље, ја бих први поздравио.

Твој отац Милан.“

Пео смисао овог писма поклапа се са свима околностима, које су му претходиле, изазвале га, као и са осећајима, који су се могли у оца краљева појавити приликом овакве женидбе краљевскога сина и Краља. Писмо је мирно и присебно, као да се квитира један по себи разумљив рачун. По нашем нахођењу, најтежи та његов завршетак, који говори о прогонству Краља Александра. Ми нарочито скрећемо пажњу на ову страну писма. То је збиља први, аутентични зачетак мисли, да Краљ Александар није више достојан престола једне Краљевине, и дара, који му је отац његов, силазећи у најлепшим годинама с престола, дао.

ар и