Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

230 · ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

И то све није била још последња реч о Краљу Милану.

29. децембра 1900. састала се у Нишу (још у септембру сазвана) Народна Скупштина, за ту годину. То је, као што се зна, и дан ослобођења Ниша (29. дец. 1877), прослава једног од најлепших успеха из доба владавине Краља Милана. Дан раније стигао је у Ниш Краљ „и наша премилостива госпођа Краљица Драга,“ како вељаше званична објава у „Срп. Новинама.“ После прославе, одмах се прешло на посао, и још тога дана (29. дец. конституисала се Народна Скупштина, која је путем указа попуњена са виђеним Радикалима!.

Краљ је отворио Скупштину лично, беседом, у којој се глорификовало све што је било од пада прошле владе, до тог дана: 30. децембра.

„Као поздрав и добродошлина, нека вам је прва моја реч говорио је Краљ Александар у Прест. Беседи: — да је Србија добила своју Краљицу а ваш Краљ верног и милог друга у животу (даље следује родослов „Краљичин“). М онда наставља Краљ по вишеним гласом: „Са радошћу вам, драги посланици, могу објавити, јер ће та вест бити и ваша радост, да овом мом делу није изостао Божији благослов, и Њ. В. Краљица налази се већ у благословеном стању.....“

Сад следује један низ напада на бившу владу, и похвала за нову, и шта је ружно урадила она прва, а шта ће све урадити ова друга. Краљ изражава наду, да ће Србија гледати поуздано и спокојно у будућност своју и свога племена. „Влада ће овај задатак — завршује Краљ Александар — у толико лакше извршити, јер се Краљ Милан за свагда из земље уклонио, те су тим самим престали и узроци, који су томе на путу стајали, а тиме је раскинута свака веза са политичким заблудама из минулих времена.....“

Краљ је најсвечаније изрекао овим речма прогонство својега оца, и њега означио као досадашњу препреку сваком напретку земље, а све што је и он лично, поред бивше владе, имао заједничког са Краљем Миланом, спада сад у царство „политичких 34блуда“. А Народна Скупштина, парафразирајући у својој адреси од 31. децембра радост о женидби и о „благословеном стању“, уз то „узима на повољно знање саопштење Вашега Величанства, да се Краљ Милан насвагда уклонио из земље, јер су, вели Скупштина, тим самим раскинуте сваке везе са политичким заблудама и пометњама из ранијих времена“.

И у овој Престоној Беседи и у Адреси, које падају обадве на последње дане 1900. године, исписан је један ружан лист српске парламентарности, синовље незахвалности и скупштинске недоследности. Но, у част благороднијих осећања у народних пославика,

1 Од Радикала су били: др. Ђока Николић, Лука Лазаревић, Мих. Поповић проф, Мих Јовић, Рајко Стојићевић, Риста Поповић, Станојло Вукчевић, Стева Веселиновић, Тадија Костаћ и Урош Благојевић. Од Либерала између осталих и Стев. Ћурчић и Мил. Ст. Марковић, а од Напредњака Драгут. Стаменковић (изабрат и за потпредседника), Миленко Марковић и др.

ен ННннИННИ тета