Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

МИЛОШ И МИХАИЛО 61

Дошавши 25 јануара 1859 у престоницу, и отпустивши, 31 јануара, Свето-Андрејску Скупштину, Кнез у исто време образује и нову, прву своју владу, у коју уђу: за привременог Кнежевог Представника (т.ј. председника Министарства) Стеван Магазиновић, за министра унутрашњих дела Миливоје Јовановић начелник окр. ужичког, за министра „правосудија и просвете“ Јевта Угричић, а за министра финансија Теодор Хербез — све људи стари, опробани знанци Старог Кнеза. Доцније је састав овог Министарства мењан, кад је Цв. Рајовић дошао за Кнежевског Представника и министра Спољних Послова и т. д. али принцип старости није претрпео измене. Но ускоро се над министрима осетила стара ћуд Господарева: он их је почео брзо мењати, нарочито у ресору мин. унутр. дела (где су се смењивали; после Јовановића: Ј. Грујић, Вл. Вујовић, Ђ. Миловановић) и у мин. правосуђа (где је, после Угричића, дошао: Мар. Радовановић, Јов. Филиповић, Ј, Грујић, најпосле стари Матеја Симић, звани „црвени“). Унутрашњи послови, а не мање и Судови, биле су области, где је Стари Господар, као и некада, желео сам заповедати, чему су се противили и закони и, за двадесет година, промењени погледи на државне послове, са искључењем воље владаочеве. Али то Милош није хтео ни да чује. Стевча Михаиловић заузме место Председника Држ. Савета.

Наравно, да ни млађи људи нису остали без опредељења: Јеврем Грујић, мирни и мисаони вођ и секретар Свето - Андрејске Скупштине, дотле секретар књажевског местозаступника, буде наименован за помоћника Министру унутрашњих дела, у коме министарству буде нешто доцније (види Срп. Нов, од 3 марта, 1859) понова утврђен за начелника Јован Ристић. Други секретар СветоАндрејске Скупштине, Јов. Илић дође у Касацију за члана; Милов. Јанковић, за секретара „промишљености“ у мин. финансија. Даље, као већ истакнути млади либерали: Стојан Бошковић и Ал. Васиљевић буду постављени у гимназију шабачку, први за директора, други за професора; Владимир Јовановић за секретара мин. финансија, да, доцније (22 окт,) прими уредништво „Српских Новина“, — што га је ускоро стало удаљења из отаџбине — те га доцније (1 дек.) одмени Стојан Бошковић, док на то место, за уредника, не дође (8 априла 1860) Мил. Ђ. Милићевић, који је умео боље одговорити схватању онд. времена, тако да му је Кнез Милош 17 маја нарочиту захвалницу послао из Топчидера, која је у „Срп. Нов.“ штампана. Млади либерали већ су се почели спотицати у новим приликама. За Белимарковића је био импровизиран чак неки суд у двору... А и старе интриге почеле су своје опробано дејство... Потпуности ради навешћемо, да је до 1858 управник вар. Београда, Никола Христић, постављен 1859 за помоћника

мин. Правде; а у октобру исте године, заузме понова место управника Београда.

И ако је, мало по мало, била на догледу, а у неколико већ и осетна реакција у погледу личности, које су се јављале на по-

вршини; и ако се млади либерали не умеђаху свакад наћи у новим приликама, које су сами, са старијима, створили, ипак се има