Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

64 жив. ЖИВАНОВИЋ

много што шта у Европи и на Западу, и научити се са свим новим појмовима и примити нове погледе, које није могао имати његов отац, рођен у прошлом веку, неписмен и који је произишао из особених прилика, у којима је главна задаћа била: збацивање јарма туђинскога начинима и средствима каквим се могло. Ако је Кнеза Милоша мисија била да настиви дело Карађорђево им да ослободи народ ропства и утврди основе државног уређења такође начинима и средстима којима се тада могло — Кнеза Михаила мисија била је већ и мисија модерна владаоца, који је, поред Народне Мисли, на којој је радио, имао бити носилац савремене културе европске, коју је он на извору видео, дружећи се уз то са аристокрациом једног народа, која је позната са своје поноситости и свога, и ако кад кад посве искључног патриотизма, као што је охола аристокрација маџарске, из чије је средине, а од старога рода Хуњадијева, себи и кнегињу изабрао.

Природно је, дакле, било што је још за живота кнеза Милоша наступила нака врста дислокације интелектуалних снага. Кнез Михаило, бацивши многе домаће савремене предрасуде, можда у мери која је могла бити и мања и опрезнија, желео је прво да се окружи, а после и сву власт да преда људима од „вишега образовања“, или од „службене рутине“. Остављајући за доцније, да ближе видимо како се читава једна странка потискује, баш за владе овога одличнога Кнеза, ми само констатујемо битне назоре његове на прилике и људе, о повечерју живота и рада Кнеза Милоша, а на појутарју владавине Кнеза Михаила. Пишући и о раду Либералне Странке која је са повратком Обреновића тек била постала, ми морамо проћи и кроз ова посматрања. Догађаји, који су ускоро следовали и прилике, које су проистицале из погледа будућега Кнеза, и сувише су имале утицаја на тек прибране Либерале. Мало је рећи да су ти погледи имали само утицаја, не; они су, у консеквенцијама својим донели и само распрштавање Либерала а поглавито баш оних људи, са којима се Либерална странка као политички фактор јавила 1858, и на видном месту стајала до смрти Кнеза Милоша, који је умро 14. септембра на Крстовдан 1860, у свом дворцу у Топчидеру и сарањен у Саборној цркви у Београду, којој је он и ударио темељ 1837. године.

Као што већ бива у тим значајним моментима, који су обележени познатом француском речи: „Краљ је умро, живео Краљ!“ смрт Старога Кнеза била је у исти мах моменат овација за но вога Кнеза! који је на десет дана пред очеву смрт тек ушао у тридесетосму годину (рођен 4. септ. 1823).

1 Стицајем прилика, а по смрти Кнеза Данила исте 1860 године ступио је на владу у Црној Гори Кнез Никола ]., други световни владар, после дугог низа Владика, који су дотле владали Црном Гором. Суђено је било младом кнезу црногорском, да влада дуго н много, да доживи и спроведе толике догађаје, отпочевши своју владу припознавањем Кнеза Михаила у Србији за старијег и важнијег у Српству. Ускоро су се ти назори Кнеза Николе битно мењали ув рађање његових великих претензија, све до жалоснога његова свршетка у поч. треће деценијс 20 века.