Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

386 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

људи, који су га утврдили и до збора довели, већ од чинилаца, који су у Странци били од вредности, али који су овом приликом документирали свој утицај на начин искључан, под видом чистоте начела, али не мање са чистом штетом по Странку.

Скоре су последице показале, колико је било штетно ово осујећење једнога разумног и корисног дела. С тога је нужно изнети и очувати како је то било и могло бити, да пропадне оно, што је у свима формама изгледало као већ свршено и утврђено. Ово у толико пре, што је овај догађај тек унео пуно растројство у Странку, са озбиљним последицама, које су доминирале у Либ: ралној Странци кроз пуних шест година даље, до краја живота Јов. Ристића и после тога.

Има се констатовати, да противу самога измирења није нико био, ни на конференцији одржаној у очи збора код „Славије“, где се имала утврдити спремљена листа за Глав. Одбор, са два дисидента (Јевр. Андоновић и Стева Ивковић). Та је листа, коју је без поговора примио Ст. Рибарац, била видан знак измирења. То је и сувише било корисно, да би се и противу тога могло шта имати. Али, кад су изабрани по неколико првих људи, из сре дине конференције да сасгаве резолуције за сутрашњи збор (од којих се једна тицала промене Устава, а друга српског народно“ црквеног питања у Турској) и утврде листу чланова и поверсника за Гл. Одбор, и кад су се ови људи у две групе за сваки посао резолуције и одбор — одвојили у суседну собу, избиле су одмах дотле притајане посебне н мере, којима су били представници и чланови Гл. Одбора адвокати: Рибарац, К,ндовић и др. Онисуин своје ближе пријатеље, који су били многобројно заступљени на конференцији, упутили у истом смислу: да од бивших искључених не може нико ући у Гл. Одбор. „То би значило, говорио је Кучдевић, у засебној соби, да се у главну команду узму они. који су пре тога издали своју војску. Нико их неће терати, нека су ту, и прво да својим понашањем поправе што су згрешили, па ђе доцније доћи и у Гл. Одбор.“ Као да се политички акти подводе под кривичаи закон, и по њему суде, и као да није огромна корист, која се отуд указује Странци, важнија од повранања на једну несрећну погрешку из прошлости. И ако је Кундовић од свију ових савремених адвоката политичара био понајисправнији, и овом приликом говорио што је доиста ни мислио, илак је 0%, можда и нехотице, био израз и помагач сасвим других тежњи својих другова. На жалост, котеријски дух био је одавно моћан у Лабералној Странци; а главни његови представници били су адлвокати. Ови су хтели да очувају хегемонију у Странци за се, и погледом на већ осетно оронуло здравље Ристићево, ова њихова тежња била је од двогубог значаја Рибарац, први потпредседнок одбора, који је и по своме положају сада водио прву реч, умео се вешто провући, и да се ови што Х ће измирење одбију из Одбора и да опет не изгледа да је баш он то покварио, пошто је он лично примио, и од Ристића донео, целу листу Гл. Одбора,

бан =- пе Ар пете