Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

РАДИКАЛНА СТРАНКА НА ВЛАДИ 387

чак с обвезом да она и остане. Он је метнуо на сто ту исту листу, и по неку би тек реч рекао, пуштајући друге да опонирају. И најпосле је тако остало да олбор буде — без иједног из дисидентске групе.

Кад је за тим у конф: ренцији прочитана листа Гл. Одбора, Рибарчеви су људи као по договору акламирали. Она је по себи била донета и добра; али тежиште решења о њој било је у том, хоће ли ући који из друге рупе ила не. Чим су имена кандидата прочитана, присутни изасланици друге групе, Андоновић и др. одмах олу са конференције, не говоривши у осталом, ништа. Знатни приврженици помирењ , чланови Гл. Одбора и иначе присутни на конф:ренцији, били су у незгодном положају, ни да бране ни да нап-дају овај начин поступања. Бранити га нису могли, пошто нису делили мишљење да се отерају људи, који су сами дошли и пружили руку измирења; а напалати га нису такође могли, јер би било изв.сно да би били надвикани спр мљечим бројем, а тај би сукоб донео и оставио нове клице неспоразума у Странци, у којој је и без тога било доста супротности кот ријског духа и личних амбиција. Са видним незадовољством примљено је овакво решење питања о измирењу. Оно је нар чито било непријатно самом Ристићу, који је на њега озбиљно полагао. Ма како да је било за прекор и осуду лржање оцепљених либерала из 1895. оно је поправљено њиховом добром вољом да се врате у Странку. Свакојако, они су више ретерирали враћајући се Странци, но Странка која их прима. Сем тога, сви су ти људи представљали елеменат умерености, елеменат давнашње црте либералне и њиховим повратком у Стр нку, тај би се елеменат ојачао, на супрот екстремним елементима, који су оличавали либерали адвокгти, и пре и сад А слабост Растићева, који се није могао лично јавити, па ни говорити, ишла им је у прилог.

У оваковом исходу питања о измирењу, представници искључене групе с пр в м су видели недостатак добре воље код поменутих представника друге стране. М ако лично захвални Ристићу на његовој пред, сретљивости, као и на одлукама Глав. Одбора у духу помирења, они су одмах за се извукли нужне конзеквенције; сутра дан се нису јавили ни на збору и задржили су свој засебити положај и даље.

Расцеп у Либгралној Странци остао је, дакле, и даље.

У толико су, како згледа биле веће наде у групи либерала адвоката, да ће ев« «туални обрт у политици, на случај отпуштања Радикала, донети њима све користи и учинити их јединим и искључним господарима сит,ације. Да тако мисле, имали су и основаног повода, у толико, што се в ћ повгрљиво зуцкало, да може доћи до промене. Напредња:а као Странке нема, Радикали су се прилично ис рошили, па и компромитовали видним неуспесима, који су се баш у ово време од'гравали, и онда, са свим природно, мислили су они: остају једино Либерали, а међу Либералима они, адвокати. На кога би се Владалац и могао још ооратити, пошто су

25%