Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

388 у ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

се изређале, поред „неутралаца“ и обе остале Странке на влади»! И што онда тако сигурне изгледе да поделе са другима, као што су били ови, који су искључени и сада куцају на врата, да опет уђу у Странкур Сам Ристић, решен са самог уласка у Странку, да се не враћа „у редове чиновничке“, како је рекао у своме говору на збору 1895. и сада још и физички све слабији, није, при каквој евентуалној промени, могао изаћи из улоге добронамернога саветодавца. А, ко зна, хоће ли њега, на крају крајева, хтети и Краљ, па и Краљ Милан, са већ познатих давнашњих разлога. Авакумовић се и иначе издвојио и није хтео доћи у Странку и кад су га поново звали. Тако је, по свима предвиђањима јасно, да је Рибарац универзални наследник у Либералној Странци па и укупној политици.... С тога како изгледа, он није пропустио навратити се нешто доцније и тамо, одакле се могло очекивати да може доћи импулс за промену. Мислимо на Краља Милана, који је ове 1897. године преко лета лежао од ревматизма у једном санаторијуму код Беча. Враћајући се из Карлсбада, Кундовић и Рибарац наврате се код „Старог Господара“, који их љубазно и прими, упустив се са обојицом у многе и многе разговоре о приликама у Србији, о појединим личностима, и дао им провидети, да он није задовољан са стањем које је „тамо доле у Београду“. Остало што се желело, допунила је уобразиља и нарочито Рибарац није могао, кад је у Београд дошао, да се наприча о свему лепом и важсом, што је том приликом и идући пут, кад је сам отишао Краљу Милану, чуо и видео, изводећи према томе и нужне закључке. Кундовић, који је рђаво био записан код оба Краља, имао је у толико само и разлога што се видео са бив. Краљем, био је умеренији у схватању политичке перспективе и својим опет опсервацијама корегисао је оптимизам свога друга.'

Овим уметком отишли смо за неколико месеци унапред пред догађаје али нам је нужно било додати баш на овом месту горња факта, пошто она бацају нарочиту светлост на несрећан развој одношаја у самој Странци, и мислимо, објашњавају најбоље: од куд то, да и против очевидне користи од измирења, против већ донесених одлука Гл. Одбора, против изречне жеље и воље Ристићеве, да се ипак узме фронт према измирењу, на начин, који смо напред изнели. У догађајима, као и у држању Рибарчеву у тим

! Кундовић је, дошав у Београд, причао поред осталога, и то, да је по изласку од Краља Милана прекорео свога друга Рибарца са његова сувише „пресамићеног“ држања (употребивши за то једну особену фигуру, коју овце нећемо понављати). Даље се Кундовић жалио на свога друга, да је он идући пут, под изговором да има посла у вароши, изишао из хотела и отишао сам опет Краљу Милану на разговор, пошто се, вели случајно, нашао у околини краљевог санаторијума. Да ли је у препричавањима, која је Рибарац после у Београду о виђењу са Краљем Миланом чинио, кавао све шта је са њима говорио, не може се знати, а још мање тврдити. Морамо додати и то, да је Рибарац могао отићи опет „Старом Господару“, пошто их је овај, по првој посети, позвао да не оду, а да још једном код њега не сврате. И Рибарац је се користио том дозволом, али не само без Кундовића, но и крадом од њега.

НА Оз бан в ===