Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

РАДИКАЛНА СТРАНКА НА ВЛАДИ 411'

јестаственички на Великој Школи и код самог Панчића. Надахнут' поштовањем према њему, писац је дао томе поштовању пробрана израза, написавши Биографију Панчићеву, која је изашла у књ. 18. „Српске Књижевне Задруге“, године 1893. Та књига садржи шест најлепших популарних монографија Панчићевих, говора и написа, намењених за ширу публику, чије је издање такође средко и приредио писац 0. д. као члан Управе и један од саоснивалаца Српске Књ. Задруге. Тој збирци дат је наслов: „Из Природе, мањи списи др. Јосифа Панчића“. — Опис саме свечаности откривања спо-

меника налази се у броју 105 „Српских Новина“, од 13. маја 1897. године.

Још је више спреме ваљало, да се у другој поли 1897. год. пренесу у Србију кости Вука Стеф. Караџића, из Беча, пошто се велико старо гробље, где је Вук сарањен (1864) раскопаваше и кости „Оца новије српске књижевности“ беху у опасности да оду у општу иноверску костурницу, или да им се прах распе без икаква трага и белеге, како то бива у великом и многољудном свету. Влада, преко Мин. просвете изда такође још 2. маја ове године указ, по коме се имају, у септембру о. г. пренети у Београд кости Вукове, а уједно да се ударе видне белеге и на гробове Доситеја и Ђуре Даничића. Све то имало се извршити старањем Академије Наука, а преко нарочитог Одбора, у коме је и писац о. д. био члан. Један од задатака одборових беше: да се прво нађу кости Доситејеве, које, по једном разлупаном ранијем запису, треба да су испред западних врата Саборне Цркве у десно, у порти; али местимице нико не знађаше и где. Одбор нареди копање у том простору између зида цркве и порте. То је било 11. септембра Тт. г. и гле! наиђе се на гомилу сложених човечијих костију, међу којима је у средини било стакло пуно зеитина са неким записом унутра, на листу хартије, на ком је писало да су то кости Доситејеве, ту сложене тачно пре 60 година: 11. септембра 1837. год.! Кости српског философа извађене су, и 15. септ. у 3 часа по подне у присуству целог Одбора и многобројног света, уз тиху песму „Свјати Боже“, поново положене у нови гроб, где су и сада, под својом плочом пред Саборном црквом, управо на месту, где су и нађене. |

Једновремено спремљен је и нови гроб за Вукове кости лево од зап. врата, спрам Доситејева. Све је овако готово чекало на 30. септембар, као дан утврђен за долазак костију Вукових, по

' Потпун запис, који носи потпис великог поштоваоца Доситејевог Глигорија Возаревића, а датум 1!. септембра, 1837 гласи: „Мили роде мој и потомство, јављам ти да ова цедуља у овом стаклету у зејтину стоји у сандуку у сред костију блаженопочившега нашег српског Анахарзиса Доситеја Обрадовића, кости су 8. септембра у 11 сати по немачком сату, извађене из земљице црне и у тороњ црквени остављене, а 11. септембра у 11 сати опране и у води и у вину црном и у жуту дамашку (свилу) завијене и у сандук постављене сопственим мојим рукама...“ (Назначење времена по „немачком са;у“ метнуо је за разлику од времена по „турском сату“, по коме се живело међу Турцима у Београду у ово време (1837).