Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

РАДИКАЛНА СТРАНКА НА ВЛАДИ 413

стри јуче (7. окт.) у подне имали код Његовог Величанства Краља,

кабинет г. Симића, стекав уверење да не ужива више потребног

поверења Његовог Величанства, поднео је оставку, која му је и.

уважена“...

Пад радикалне владе дошао је и очекивано и неочекивано, и

изненадно, и не, према томе са које се тачке посматра овај факт. Ако се узму у оцену парламентарно-партијски одношаји, овај пад није имао у њима узрока, јер Радикали су у том погледу били господари ситуације, и по томе је овај пад и неочекиван и изненадан; или, како „Одјек“ (бр. 192) од 9. окт. вели, да је промена ова дошла „кад се нико није надао промени, јер нико није могао наћи основана узрока или повода промени“. И орган Радикалне Странке овим тврђењем био је у пуном праву. Али, ако се промена ова посматра са гледишта субјективности владаочеве, а нарочито с обзиром на утицај, који је овде могао бити пресудан, а долазио је од Краља Милана, онда је пад од 7. октобра разум-

љив, као и све раније пертурбације ове врсте, које су са те стране

долазиле. Једно само има одмах овде да се нагласи: да повод промени није постао у току оно неколико часова, од јутра кад је Краљ с оцем стигао, до подне, кад су, по горњој обзнани „Одјека“, министри имали добродошличку аудијенцију код Краља, где су

очас стекли уверење да не уживају више потребно поверење вла-

даочево. Тај је „повод“ донео Краљ већ готов у глави.

Прелом је извршен по старом, толико пута употребљаваном. рецепту: после доласка с пута. Преломи тако извршени, и ако привидно изгледају као дело од неколико сати, увек су, на против, резултат дугог претходног размишљања, дело с предумиш-

љајем. Више од два и по месеца провео је Краљ овога пута на.

страни. И с прекидима у Карлсбаду и Бијарицу, провео је знатно време: у Бечу, у Паризу, на путу, све с оцем. Ту су измењане мисли, продискутовани сви моменти за и против промене и донесен, најпосле, закључак, да се она и изведе, Њој је дато само следство чим је Краљ стигао у Београд. Лане је тако било, уз неку врсту поштеде, са Напредњацима, сад се то на доста прек начин поновило опет са Радикалима.

А узрок» Он је чак од споредног значења; јер кад би се полагало на њега, ове промене не би ни било. У том је случају сваки „узрок“ добар и довољан, подупрт правом и ауторитетом Владаоца, да може да смењује Министре и Владе.

Радикали, којих се промена од 7. октобра највише и тицала, анализирали су узроке овој промени. То је учињено на пет дана доцније (12. окт.) у „Одјеку“ (бр. 195). Ту се износи, да ово што се по доласку Краља десило, тачно се поклапа са знацима, који су пре кризе избили и претходили јој у облику телеграма из Београда у бечке новине, исто онако, како је поступљено лане пред

пад Новаковићеве владе, Све су то били симптоми да се сад нешто.