Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

414 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

•

спрема, а иза леђа Радикалне Владе. Али као конкретан повод, који је Краљ у објашњењу са министрима употребио, били су: преговори владини са француском владом о набавци топова, вршени иза леђа краљевих“ и одашиљање чак и једног официра, тога ради у Париз. „Кад је Краљ у Париз дошао, зачудио се, вели се у „Одјеку“, видећи на станици међу личностима, које су га дочекале, и тог официра, па га запитао, шта он у Паризу ради"

И тако даље. Нашто наводити све те „узроке“, пошто су и онако они само привидни. Нешто се морало рећи и наћи, па је и нађено. Радикали су погнуте главе и са резигнацијом примили судбу, која их је сустигла. Ако икад, они овога пута својим погодним понашањем, ипак ту судбу нису заслужили. Они су тако низ својих понижавања завршили огромном штетом. Радикални политички биланс на садашњем завршетку њихове каријере на влади, био је незавидан до сажаљења. |

Па ипак, стављајући се на по све објективну тачку посматрања, промена од 7. октобра, није била дело особите мудрости, која би сасвим противно поступање налагала, Ма како да су Радикали за последње три године претрпели огромну метаморфозу, која их је учинила да личе на опасна звера, но коме су састругани зуби и сасечени нокти, и по томе нису више били тако опасни, ипак су, с обзиром на друге Странке, били политичка чињеница од значаја. Претпостављајући редован ток ствари, ова чињеница није била за потцењивање, а још мање за одбацивање, бар за свој период времена, за који су по Уставу имали услова да владају са својом већином. Али ти обзири, као што знамо, нису никад били меродавни, кад год је Краљ Милан имао да пресуди о владама Радикалне Странке, или да да своје меродавно мишљење о њима, као што је неоспорно било и овога пута. Како сјајно у упоређењу сада одскаче владавина Краљевскога Намесништва, од абдикације, баш у погледу на ту исту Радикалну Странку. Али, од првог априла све се то из основа изменило, не без радикалне кривице! Истина и сада, у 1897. години, неуспеси у спољашњој политици, који су видно обележје свеколике радикалне политике за свих последњих десет месеци, колико су владали, били су такви, да су могли послужити као узрок за слабљење Радикала, али мучно и за њихово одбацивање. Ако је промена требала бити због тога, њој је било места у априлу о. г. али не и сад, када је све било свршено и с Грчком и с Турском, па ис Бугарском, после чега је политички живот био упућен на боље унутрашње послове, у којима би Радикали имали свој осетан удео помиривши се већ и сами са створеним стањем,

УШ.

Незавидан положај политичких Странака. — Као што се дало предвидети, Странке, дотле опозиционе према Радикалној Влади, радовале су се њеном паду. Али радост опозиције у оваквим при-

врта рш-=

пе аи