Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

ти Ма Ри " + 4 " Ста“ РМ |“ џ М Ми А

РАДИКАЛНА СТРАНКА НА ВЛАДИ 415

ликама, има и своје наличје, у толико, што она, поздрављајући пад својега противника, не зна увек и хоће ли му бити наследник; а променити једног створеног непријатеља за једног неизјашњеног пријатеља на влади, није, свакад поуздан извор за радовање. А тако се нешто спремало и овом приликом. Радикали су пали али су — као што ћемо видети — и друге Странке при саставу нове владе видно игнорисане. Било је моментаних комбинација за министарства, која су донекле личила на коалициона, но и оне су напуштене. '

Предстојало је нешто сасвим ново. То ново имало је бити као стрм и успрт зид према Радикализму, али са благим нагибима према Либералима и Напредњацима, као умереним елементима, да ако хтедну, могу прићи новој влади. Али ваља имати сад на уму: Рачунало се притом са политичким људима, али не више и са политичким Странкама и њиховим командама и штабовима. Партијска разривеност и неслога ишле су оваквим смеровима само у прилог. Са политичким Странкама, као таквим, било је свршено у комбинацијама оба Краља. Предстојало је сад нешто ново, што је у главама краљевским прекувано и утврђено, заједно са решеношћу, да се Радикали скину са власти. То је био неки особен, нов систем свога рода, који је с једне стране имао осигурати спокојство двора и бити дакле у његовој власти, колико је год то било могућно; а с друге стране ослањати се на умерене, нерадикалне елементе. С тога су у влади морали овога пута, у првом реду, наћи места лични пријатељи краљевски, а, доцније, у Скупштини такви елементи, који ће наћи, као нерадикални, свога разлога да помогну нови систем и владу, којој је први и последњи разлог — ишчезнуће радикалног партизанства. Нова влада имаће дакле тек да створи себи остало, што јој треба да се одржи, учврсти и да влада.

5 И ако се није још знало како ће се овој промени одазвати званични представници умерених Странака, који су и сами скоро демонстративно обиђени при образовању владе, која ће наследити радикалну, ипак је у овој комбинацији било нечега позитивног: а шо је, нажалост, непомирљива савремена омраза између Радикала и Перадикала у земљи. МИ ако не, можда, у свему Краљу за љубав, а оно свакојако Радикалима за инат, и у одбрани од њих, многи су били расположени да прихвате оно, што буде дошло. Велимо: да прихвате, јер је доба иницијативе полит. Странака било и прошло. Оне су се могле јавити још само у улози оних

! Такву једну комбинацију прибележио је „Одјек“ 11. октобра, као већ готову, по којој су владу састављали: др. Владан Ђорђевић, председник и министар иностр. дела, Ст. Д. Поповић, финансија, Јевр. Андоновић, правде, Коста Н. Христић, унутр. дела, Милош Т. Туцаковић, привреде, Жив. Симић, просвете, пук, Драгомир Вучковић, војни и Паја Денић грађевина, „али је и ова комбинација, додаје „Одјек“, ма да је долазила и до телеграфског апарата, разбијена“. Но већу половину ове листе наћи Немо ипак, у новом Министарству, са овде именованим председником са знацима коректуре Краља Милана.