Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

38 __ жив. ЖИВАНОВИЋ

Скупштину, бирану и сазвану по новом Уставу, Престоном Беседом, коју је читао први Намесник Јов. Ристић:

„Са осећањем необичног задовољства — говорила је Прест. Беседа — поздрављамо добродошлицом вас, народне представнике, сакупљене први пут на основу новог Устава.“

Додирујући промену на Престолу, Беседа наставља даље: „Ова мирна промена на Краљевском Престолу, извршена строго по одредбама Устава, поздрављена је била у земљи као дело патриотског пожртвовања бившег Краља, и као почетак напредније уставне и парламентарне владавине у Србији.“

„Примивши Краљевску власт у своје руке — вели, између осталога Краљевско Намесништво у својој Беседи — „Краљевско Намесништво сматрало је за своју дужност, да својим првим кораком стане на земљиште строго уставно. У то име оно је поверило владу људима о којима се, према расположењу вепине народа, држало да су најпозванији да му помогну повести државне послове у духу новог Устава.“

„Тешки су и многобројни задатци, које смо у наслеђе приМИЛИ,....“ Констатујући овако промену на престолу, па дакле и свој долазак на положај и да је био „строго по одредбама Устава;“ истичући свој коректан поступак у позивању владе „према располо-

дидовање скупштинара и изборе за скупштину. Тако је било све убутало, за идућу годину дана.

Но, на Иван дан идуће 1890 год. Главни Одбор Напред. Странке донео је своју одлуку, у споразуму са члановима странке из Београда: да „обустављени рад странкин настави и да се ступање у акцију изводи поступно, према приликама и према потреби“.

1. јуна 1890 отпочело је понова излазити и „Видело“, доносећи овај проглас.

=

А сад да наведемо и један други случај.

Напред поменути грозни злочин сељачке суровости у Лисовићу, на дан 1. јуна 1889. — како се у Пресуди суда окр. београдског од 13. октобра 1889. ХМ 9949. дословно вели — одиграо се тиме: „Што су лица (оптужена и именована) њих једанаест, 1. јуна о. г. на дан славе села Лисовина око 6 сах. по подне у механи (сеоској) полупали: столице, астале, врата, прозоре и посуђе... Даље (оптужена су иста лица) и за то: што су одмах после тога, прошће, које је било око механе и суднице, повадили, и тако наоружани прошћем кренули се школи, где је живео Јован Јанковић учитељ, развале врата на ходнику и нападну на собу, где је се учитељ био затворио, и почну врата на истој обијати. Учитељ, видећи опасност за свој живот, скочи кроз прозор из собе, у којој се био затворио и почне бегати, но га нападачи смотре а потрче за њим и прошћем и кољем га убију...“ Може се мислити, каква је то страшна смрт, када се човек, као оно змија или бесно псето убија прошћем. Учитељ је пре погибије, скачући кроз прозор испред нападача, учинио са знатне висине опасан скок, да ускоро буде сустигнут и премлаћен. По исказима сведока, још је сиромах мрдао када су га дотукли и на мртва бацали прошце, којима су га гонили и убили.

Убиство је било политичко, јер је — како се и у пресуди наводи — учитељ био напредњак. Дело се није могло ни извитоперити ви опорећи, јер је извршено у пуном дану, целом свету на видику и још о сеоској слави — заветини !

За карактеристику и дела и села још и ово: Писац, као министарски изасланик био је раније (1882) у селу Лисовићу, нашао школу празну, за ранијег учи-