Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

40 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

о пословном реду у Народној Скупштини, којам је Скупштина, у своме раду, ушла у прави колосек, према начелима и одредбама новога Устава. ·

Одмах сутра-дан, 2. новембра, следовао је и Закон 0 изравнању буџетске године са календарском.“

Овим законима опет је следовала стара слабост радикалне страчке: Закон.е-епштинама од 25. новембра тек. год. Овај је закон Паника у „Прелазним наређењима“ Устава и као прва по следица његова. Чим се ушло у нову 1890 годину, настало је „раз: груписавање“ општина, т.ј. цепање дотадашњих великих т,3в. „напредњачких“ општина. Из једне крајности отишло се у другу. Пребачено је радикалима, да су се у овоме руководили чисто партијским обзирима, како би им приврженици имали виђена и корисна места, а партија кроз њих и преко њих неоспоран утицај до у последња кут земље. И доаста, партијски разлог био је овде потпуно задовољен, а државна је администрација била у очевидном назатку, да и не говоримо о претераној еманципацији проста, партијски застрањена света, чији погледи не иду често даље од атара његова села, налазећи се како кад у отвореном непријатељству са органима државне власти. Томе је много допринело неразумко седмогодишње, опет на други начин партијско злостављање „озго“, за време напредњака. Но радикали, дошав једном на власт, нису били људи који би је хтели с ким делити. На њихово учвршћење смерало је дакле све па и закон о општинама у првом реду. Сад, при промењеним приликама, радикали су извели своју намеру, после познатог нам покушаја у априлу 1888 (Књ. |. стр. 365).

Овом закону о „Самоуправи општина“, следовао је и други, познати закон о обштинским кошевима од 19. децембра 1889. Њиме је једна стара привредна установа, која је у народу ухватила дубока корена и која је у српско-турским ратовима 1876—78 играла знатну улогу, као што је била од осетне помоћи у време гладних година, модернизирана и на нову основу постављена и овим 32 коном огарантована. Први Намесник Ристић нарочито се интересовао за ову установу и увек је истицао њену важност за наш се“ оски народ, који се, сем неродних година, и иначе лако испушта и често остаје без хрене.

У томе се ушло у нову 1890 годину.

И ако је рад скупштински трајао до сад већ три месеца, он ни издалека није исцрпео свој програм, како онај по Уставу (у „Прелазним наређењима“) тако и онај, који су државнн послови изискивали. ;

Падало је у очи, да се ћути о једном од главних питања, које се по Уставу морало свршити, а то је избор новог Савета и састав

! Као што се зна, још од васнивања нове пржаве, за прве владе Кнеза Милоша. утврђена су, у погледу купљења порезе два полгођа: „Митровско“ (од 1. новембра до 1. маја) и „Бурђевско“ (од 1. маја до !. новембра), свако по шест месеци. Од ових је „полгођа“ потекао и сав остали рачунско-буџетски рад у држави. Постојао је на тај начин разлаз са календарском годином у два месеца.