Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

ЈЕНИ пена от а =

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 41

Судова и Гл. Контроле. То је одуговлачење имало својега дубљег узрока и ми ћемо већ доћи на исти. Овде можемо само толико поменуги, да су и Намесништво и влада, за сад, брижљиво обилазили око овога питања, као око неке подводне стене, на којој се и једна и друга страна бојала — бродолома.

Место тога, а и с погледом на буџет, предузета су извесна рашчашћавања у дипломацији, последњега дана у години 1889.

А првога дана у години 1890 указом од 1. јануара, изведена је организација дирекције срп. држ. железница, којој је, као први дирехтор, утврђен за старешину Димитрије Стојановић и шефови свих одељења. Само пак управљање ишло је и даље по посебним овлашћењима, пошто још није било закога о уређењу дирекције, све до марта идуће, 1891 године.

Улазећи, са новом годином, у даље послове, Влада и Скупштина, ушле су у непопуларна монополска питања. Ми знамо већ, да је у току прошле године рашчишћено са странцима и у железници и у монополу соли. Услед тога ваљало је свршити двогубе послове: с једне стране посебним уговорима извршити поравнања са одстрањеним страним друштвима, а за тим донети нарочите законе о организацији одузетих установа, ово у толико пре, што суи железница и монополи битно засецали у ровито финансијско стање.

Тако су, један за другим — сем уговора 0 откулу--екстлО“. атације сршских држ. железница од 20. децембра прошле 1889

"тодине = у овој 1890 години донесени закони:

Закон о споразуму о раскиду уговора о закупу монопола соли, од 10. фебругра 1890: Закон за ошкуа експлоатације српских државних ожелезница од 1. марта 1890; и: Закон о грађењу сењске железнице од 16. марта 1890, која би везивала државни рудник каменог угља „Сењ“ са главном пругом код Ћуприје.

За тим долазе закони:

О монополу дувана п соли, којима су оба ова монопола још под напредњацима уведена — сада потпуно санкционисана и законом утврђена.

Једновремено са овим законима о монополима, донесен је и Закон о замени бакарнога новца новим сребрницима, од 15. марта 1890, по ком се закону — а саликом Краља Александра !— имало исковати :

4 милиона комада по 1 динар, и 1 милион комада по 2динара, или свега: 6,000.000 сргбрних динара, Мотивација за овај закон стајала је у чл. ! и гласила је: „Из разлога, што данас у саобраћају имаде више но што је потребно ситлог новца у никлу и бакру, има се сав ситан новац, у бакру искован, из обрта повући

! 21. децембра тек. год. Јов. Мариновић и Милан Богићевић, посланици на расположењу, стављени су дефинитивно у пензију; посланих у Букурешту Љуб. Каљевић, на расположење; и, најпосле, дугогодишњи секретар Краља Милана Дим. Јоксић такође у пенсију. Она су као што већ знамо припадали сви, негда Конзервативној а сада Напредној странци.