Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

ДНИ принца саз а |

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 45

Цела ова ствар и ако је изгледала да се, не дирајући у целину затеченога закона о. војсци из 1882 год. тицала само измене имена, имала је ипак једну дубљу тенденцију. ;

Истога дана, 17. априла, потврђено је и Законодавно решење о „привременом прпрезу за ванредне војне потребе“ у бо, све док се не исплати сума од 10,000.000 дин., која се само сме утрошити на „ванредне потребе српске војске“.

Поред учињених повластица Српском Бродарском Друштву, осећало се одавно да за домаћу привреду ваља што више учинити, мимо оно, што држ. буџет може да даде.

Тако је постао Закон о државној класној лутрији за привредне циљеве од 21. априла 1890., закон много критикован у погледу домаћега морала у вези са „званичним коцкањем“. Но овде је „цељ оправдавала средство“, пошто је цела ствар била „ради потпомагања народне привреде“; а пошто је овим законом (чл. 9) забрањено дотле разгранато играње и продавање страних лутријских лозова, нашло се, да установом лутрије „под управом државе“ већ постојеће зло није постало горим.

Најзад повратак „старе јерархије“ на управу српске црквеи сећање на оно што је било у српској цркви за прошле деценије (1881 и 1883), као и тежња да се архијерејска власт боље осигура, изазвала је потребу доношења са свим новога Закона о црквеним власшима шсточно православне вере у Краљевини Србији, којим је завршена законодавна радња ове Народне Скупштине, радња по броју донесених закона доиста плодна, а и по времену прилично дуга; јер је ова „ванредна“ скупштина, ушав у април месец, била у седмом месецу својега „ванредног“ трајања.

КУЈЕ

Образовање Државног Савета и критични дани с тога. — А сад да се, пре но што би говорили о закључењу ове ванредне Скупштине, вратимо на једно од најкрупнијих питања које се имало расправити сарадњом представника Круне и Народне Скупштине.

То је избор 16 чланова за нови Лржавни Савеш, какав је. створен новим“ Уставом, и битно различан од досадашњег и по начину утврђења нових саветника и по пословном делокругу. _—

1 Радикална Странка, чији су се сви досадашњи покушаји, као онај из 1883 године разбијали о чврстину војске, на коју се и Краљ Милан увек ослањао, кад год је долазио у сукоб са народом, хтела је да има у неку руку и своју војску. Овом изменом закона то се и успело. Али је доцније настало расправљањеио томе: да ли да се „Народној војсци“ врати и оружје, како га је имала до 1888. То је питање расправљано иза кулиса, али је не мање било мучно и за владу, коју су гурали њени партизани и за Намесништво, које је такође имало својих резерви, Најпосле је се нашао излаз у томе: да би било доиста незгодно за нове пушке, осетљивога механизма, ако би се растуриле по сељачким кућама, где би нечишћене и напуштене толико биле оштећене да би им, с временом, вредност постала сумњива. Но, војсци су иначе даване пушке на руке, кад год би се она скупљала на; већа зборишта и јесења вежбања или маневре,