Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

44 жив. ЖИВАНОВИЋ

| По чл. 141 новог Устава, 8 чланова именује Краљ, а 8 бира Народна Скуп · Свака страна предлаже другој листу од 16 чланова, и Краљ са скупштинске листе бира 8 чланова, као обратно и Скупштина са Краљеве листе бира 8 чланова, који онда улазе у Савет. Влада се у Уставу не спомиње, ала је она не мање значајан чинилац при овом избору и као израз већине скупштисске, и као сапотписник свакога акта и укгза краљевог, па и листе саветничке, коју „Краљ предлаже Скупштини“. М ми ћемо одмах видети колика је њена улога између Намесника и Скупштине.

Но колеко је и по новом Уставу значајан Државни Савет по некретности својих чланова, који се бирају на цео живот (чл. 142), као и по делокругу свога рада (чл. 1245), толико је од недогледног значаја и лични или тачније речено партијски-састав-"његов, пошто Државни Савет (по тачки !. одељка МГ чл. 208 Устава) бира председника и чланове Касационога Суда. Партијски Савет, партијска и Касација. Но и то није све: Овако састављени Савет и Касација бирају (по чл. 155. Устава, и т. 9. одељка МГ „прелазних наређења“) Председника и чланове новог, Апелационог Суда; а доцније попуњују упражњена места и Касационог н Апелационог Суда. Партијско порекло Држ. Савета, пренаша се дакле-и-на-оба највиша «суда, а из ових и нас дседнике првостепених судова и тако даље. Додајмо томе и сталност свају ових овако изабраних судова, и онда је за свакога јасан замгшај избора 16 чланова Државног Сазета и његов лични састав.

Радикали су били потпуно свесни овога значаја, као и Крањевски Намесници; и свака је страна тежила да избор и састав Држ. Савета буде по смислу значења, како га је која страна замишљала; а тај је смисао код обе стране био потпуно супротан до непомирљивости.

Док су Кргљевски Намесници полагали на партијску равнотежу у Држх. Савету, смерајући да. у њему. нађу „места достојне личности. из све три странке колико је могуће подједнако, или бар да обе друге странке (либерална и напредна) имају пола члавова у Савету према другој, радикалној половини. Оваква подела ути: цаја принудила би чланове Савета на компромис и при избору и саставу Касационог Суда, где би се такође одржала равнотежа, која би се прострла и на даљи избор Апелације и т. д. Ово у толико више, што Радикална Странка, при свој својој бројној надмоћности, не располаже ни квалитативно, као“млада,_са онгквим кандидатима за судску струку, као остале две“ мере |

"7 "То су били резлози Намесништва. Са истих обзира, који је проистицао из значаја Држ. Савета, Радикална Странка, оличена у Нор. Скупштини, која и бира чланове Савета, била је са свим супротнога мишљења: Она је хтела своју већину у Држ. Савету, од 16 чланова бар 10 радикала. Влада, у колико је и“"могла бити приступачна често државним разлозима Памесништва, заклањала се за јогсе тајешге, за неодговорну Народну Скупштину. Сем тога већина чланова владе имала је разлога да, ма и пасивно, помогне

И

~