Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

46 | ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

ковине, 21. фебр. председник Министарства доставио је писмено првом Намеснику, које почиње са „драги стриче“, којим чини ово саопштење: „Главни Одбор остао је при одлуци, да влада не би могла поднети Скупштини листу краљевих кандидата у којој не би било бар два радикала“ (А већ листа Народне Скупштине садржавала би само радикална имена). Ову поруку Намесништво је сматрало као коначну, јер је „синовац“ у свом писму додао и то: „да учините оне измене у вашој листи, које смо вам јутрос предложили, те, да се избегне неминовна криза“. Отуда даклеи она брига, и у оном моменту извесна. решеност првог Намесника сутра дан (22. фебр.) изражена писцу.

Настала су саветовања, сондирања у оба правца: са Радикалима, да попусте; са Либералима да приме владу. Али Радикали не попусте. На једном виђењу са неколико либерала посланика, изложено им је стање ствари и постављено им питање: би ли се Либерали примили да образују владу» Одговор није био одлучан, а бојазан Либерала да би тешко на новим изборима успели, с малим изузетком, дељена је од већине присутних. Први Намесник који је исто тако добро знао снагу Либералне као и Радикалне Странке, није такође био у недоумици, у толико више, што се у Либерала није видела одлучна решеност. Саветовање ово имало је ту добру, и ако негативну страну, да Намесништво није могло себи пребацити, нити му се са које друге стране могло пребацити, да није исцрпело све путове и начине пре решења питања, чију је важност оно тако озбиљно ценило.

Остало је сад да се, колико је могуће са мање штете, изведе ствар са Радикалима. Ови опет, свесни своје превласти, нису били вољни да у суштини много попуштају. И Намесништво је 23. фебр. доставило влади листу краљевих кандидата, да буде поднесена Нар. Скупштини, која је ускоро извршила и избор Саветника. Коначни исход саветничког питања дао се већ предвидети: Радикали су имали у Савету своју већину. После свршене процедуре са листама са дуплим бројем кандидата, као резултат избора, ушло је у Државни Савет: 10 радикала, 5 либерала и 1 напредњак. А од ових десет радикала било је шест чланова владе!

“16. марта потписан је указ, којим се утврђује овако изабрани Државни Савет '. |

1 Нови Савет састављали су, по реду у указу од 16. марта: Сава Грујић, Ал. Васиљеваћ, др. Ник. Крстић, Ст. Бошковић, Коста Јовановић, др. Л. Докић, Владимир Јовановић, Пера Велимировић, др. Мих, В. Вујић, Свет. Милосављевић, Стев. Р. Поповић, Гл. Гершић, Дим. Голубовић, Ј. Ђаја, Андра Николић и Илија Душмановић, од којих су они старији већ били у дотад. Савету, шесторица су били чланови владе, а последња троица професори Гимназија, а у указу им је стајало „народни посланици“. Међу изабраним кандидатима, од либерала, био је и Јов. Ђ. Авакумовић, сада вођ опозиције у Скупштини, но он се одмах отказао избора, пошто је хтео да не падне народу на терет! (Овај отказ непријатно је дарнуо Намесништво, јер је Авак. преко пријатеља дао познати (а и трећи Намесник био му је и рођак) да би желео ући у Савет што је као добар говорник, члан касације и министар негда и с правом могао желети. Намесништво гаузме на своју листу, но