Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

аи Иса за

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 47

Како је три четвртине чланова владе ушло у састав Савета, то је Влада Саве Грујића, у своме дотадашњем саставу истога дана, 16. марта, поднела оставку. Настала је у исти мах реконструкција кабинета, опет под председништвом Саве Грујића, који је са др. М. Вујићем, од изабраних чланова владе у Савет, понова остао у кабинету. Четири дотадања министра изађу из владеи уђу дефинитивно у Савет. Влада у коју су овога пута ушла два нова члана: Мих. Кр. Ђорђевић за министра правде, Мил. Јосимовић за министра грађевина, имала је три заступништва, а свега пет чланова! Тактика је била јасна: ваљали су да остану у Савету бар 8 радикала према 6 нерадикала. Тек 1. маја т. г. после распуштања Скупштине, још два члана Савета уђу у владу: Ј. Ђаја за министра унутрашњих делаи Андра Николић за мин. прос. и црквених послова. Са оно сразмерно мало фигура Радикали су тако играли игру, помичући их. час. у- Скупштину, часу владу, час у Савет, свуда свршавајући само своје чисто партијске послове и то са успехом. краљ Милан, који је својом несрећном прошлом политиком створио све ово, „дао Устав“-измакао. се-и-са-стране. | гледао ову чудну игру, која се иначе-званично називала“ „увођењем“ | Устава у живот“,

Пошто се Савет сам не конституише, 25. марта наименован је за председника др. Лаза Докић, а за подпредседника Алимпије Васиљевић, а на три године (чл. 144, Устава).

Већ 1. априла образована је нова Касација и Гл. Контрола !, У Касацији је било седам Радикала, с муком састављених, пошто иије било њихових старијих правника, већ су узимати и неки адвокати без клијената. Са напредњацима, од којих јеи председник био, они су, према четири либерала чинили ипак већину. У Гл. Контроли су Радикали имали све своје, сем једног Напредњака, а без и једног Либерала. Намесништво је једва успело да у Апелацији, која је образована 17. априла, буде председник Либерал (А.

влада умоли да га она узме на своју, света ради, да се не тумачи по владу ружно, да јој Круна шефа опозиције подноси. Својом изјавом Авак. је све ово дезавуисао, и у првом реду само Намесништво, које је, као што рекосмо, непријатно изненађено било његовим отказом.

! Сви дотадашњи чланови Савета, Судова и осталих измењених надлештава, у колико нису ушли у састав, нових, пенсионисани су, пошто су прво стављени на расположење. Председник Држ. Савета, Ђорђе Ценић, стари заслужни државник, при нешто ранијем стављању у пенсију, добио је од Краљ. Намесништва (1. марта) нарочито писмо: „Не можемо пропустити ову прилику, Господине, а да вам не изјавимо нашу дубоку захвалност на вашој поштеној, ревносној и мудрој четрдесетогодишњој служби престолу и Отаџбини. Желећи вам најтоплије да за дуго година уживате у миру заслужне плодове ваших трудова, уверавамо вас, Господине, о нашој најживљој симпатији и о нашем особитом поштовању“ (Срп. Нов. бр. 48). Од тада је Ценић живео у потпуној повучености не само од послова и политике но и од света у опште, да се дешавало неколико пута да су новине говориле о њему као о покојнику. Био је частан и одличан представник старијег кола српских државника и учен правни писац. О њему је говорено у књ. 1. као негд. Председнику министарства и Министру. Ценић је у знатној старости умро 1908. године и с почастима сарањен у Београду.