Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 49

Посланица помиње даље Буџет „који је за читаве три године указом продужаван из једне годинеу другу“ и задатак Скупштине да га постави „на солидније основе, које ће дати могућности да се поврати изгубљена равнотежа у државним финансијама“. За тим се указује на смањени дефицит, нове изворе и кредите, потребне „да се откупе повраћени монополи и рашчисти замршено стање наших финансија“. Прирезом на ванредне потребе војске Нар. Представништво „дало је светао доказ својега патриотизма и своје увиђавности“.

Завршујући „Посланица“ између осталога вели, свакојако по жељи владе, која ју је премапотписала: „Правилно схватање својега задатка Народно Представништво је показало итиме, што је поклањајући поверење кабинету, који смо ми саставили, водећи рачуна о расположењу у земљи, дало влади могућности да успешно врши своју улогу посредовањем између Круне и Нар. Представништва, без које се парламентарност не може ни замислити“,

Ситуација_је, по одласку Скупштине била_ чиста. Радикална Странка, дотле моћна само „доле“ у народу, сад је, темељно учврстила свој положај и „горе“ у врховима државе. Све, што се могло у држави порадикалити“ порадикаљено је; и -на врх те пирамиде са радикалним основом и боковима, стајало је и балансирало нерадикално Намесништво. Положај му доиста није био лак.

Опозиција Либерална, једина политичка резерва, при свој ажилности њених преставника и у Скупштини и ван ње, у штампи и у народу, показала се у напред поменутом конкретном случају као слаба и нејака да, понуђена, уђе у власт и поврати равкотежу превлашћу радикалном тако поремећену.

Намесништву од ове Скупштине није дакле остало ништа више, но да се и само пусти матицом, која је тако силно дерала политичком реком у Србији.

И сно је то учинило. Није била то само слабост, која је Намесништво на то коначно определила. То је био у исто време и израз разумнога оцењивања стварних одношаја и прилика у земљи. То су, у осталом, биле двогубе консеквенције и Радикалне несаломљиве већине и Намесничке воље да пре годину дана Радикалима повере управу земље. Што је у дане последњих криза и прелома у погледу искуства приновљено, било је само потпуна увиђавност Намесништва: да Радикали, кад је питање о њиховој партијској користи, не знају ни за какве друге обзире, ни трансакције, већ једино за ту своју корист.

У осталом, томе су се поступању могли научити и од својих напредњачких претходника на управи земље, до абдикације. Радикали су, за своје прохтеве, могли бар истаћи свој „број“. И „број“ је заменио држ. разлоге.

Ми

Екскраљ и његова посла. — Но то није била једина ватра на којој је горело Краљевско Намесништво. Била је још једна друга. шо је био Екскраљ Милан. Пол, Ист. Србије Ш 4