Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

50 жив, ЖИВАНОВИЋ

Једва што је прошла година дана од његове абдикације, овај променљиви и немирни човек већ је осећао да му је дуго време. Било то, било да му додељена средства у апанажи од 360.000 дин. на годину, кису достизала у големом и пространом свету, где је он живео још пространије руке, тек се опет јавио његов стари немир и кепостојанство, које је на разне начине избијало, од каке се вратио са хаџилука и привидно дефинитивно прошле године отишао у иностранство (поглавито Париз) да живи. -

Такво његово држање коментарисано је у европској штампи у којој је бив. краљ имао, може се рећи, сталну рубрику. Ти коментари у евр. штампи дотицали сусеи Србије, и стога се већ појавила потреба да се са званичне стране од времена на време оповргавају разне вести и тврђења.

Тако је нужно било да се 16 фебруара ове 1890 године полуслужбено, а кроз „Српске Новине“ (бр. 38) изјави ито „поново“: „да Њ. В. Краљ Милан ни пре ни сада никуда није ишао из „Париза“ да дакле „није био у Монте Карлу“ (чувеној међународној коцкарници близу Нице у Француској). „Исто тако, вели се даље у истој изјави: стоји ствар и са неким Миљевским, коме је Њ.В. Краљ Милан, као што су јавили неки листови, поверио извесну мисију у Београду. Њ. В, нити је видео, нити у опште познаје тога Миљевског, те по томе није му могао ни поверити никакве мисије“.

После месец дана, 18 марта т, г. ваљало се опет ограђивати од тога: да је као Краљ Милан тражио да се не узмеу Савет ниједан Напредњак, а да је опет са своје стране предложио двојицу, међу којима је др. Владан Ђорђевић и т. д. У „Срп. Нов.“ бр. 62, од тога дана, стоји даље дословце и ово: „Ми смо овлашћени да изјавимо најодсудније, да Њ. В. Краљ Милан, не стојећи ни скиму додиру односно државних послова, није могао ни посредно пи непосредно утицати на кандидациону ласту држ. саветника“. — А после даљих пет дана, 23. марта, могла се у „Срп. Новинама“ бр. 67, читати исправка Министра војног, којом се демантују неки разговори бив. Краља о војсци у Србији, вођени са двојицом срп. официра, који су у путу за Хавр, свратили у Париз и били код бив. Краља на доручку.

Но није остало само на овоме. з

На петнаест дана по распусту Скупштине, ево ти, 4. маја тек. год. бившег Краља у Београд, где је стизао тога дана у 90, сати пре подне „у повољном здрављу“, како је лаконски прибележен овај долазак у „Срп. Новинама“. После даљих петнаест дана, већ га видимо да с Краљем Александром иде 90. маја у Шабац, где је, приликом прославе стогодишњице Јеврема Обреновића, била занатлијска и привредна изложба,

95. маја тек. год. званичне „Српске Новине“ бр. 114 морају да побијају вест једног бечког листа, да је Краљ Милан дошао у Србију „због некаквих послова финансијске природе“, већ да је дошао да посети свога сина Њ. В. Краља Александра „а никако у