Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

52 жив. ЖИВАНОВИЋ

Двадесет година седео је Краљ Милан на престолу Србије, 2 по одбитку година малолетства, владао је (од 1872) као Кнез и Краљ неких шеснаест издашних година. Ми ту владавину већ знамо; и она, по себи, у колико је била израз и личне политике његове, није могла много обавезати многе људе да за њом зажале. Али их је се ипак нашло, који су и за њоме зажалили; а антагонизам, који је се развио између таквих људи с једне и Радикалне Странке с друге стране, ту је жалост махом растурених елемената из Напредне Странке учинило активном. Краљ Милан, у положају у коме је био, није могао више створити неку своју партију; али се, као што рекосмо, налазило појединаца, који су долазак његов употребљавали за своје неке манифестације и ако ништа практичнога из тога није могло бити,' Како је после Краљ Милан јавно заузео лично непријатељско држање и према М. Гарашанину, то јен це лина Напредне Странке, у колико сео њој могло у то време говорити, охладнела према овоме екскраљу, на чије се постојанство и онако није могло рачунати. Тако је Краљ Милан, мало по мало, остајао све усамљенији, док је пред њиме стајало Намесништво, које, са Ристићем на челу, није било такође справа којом ће бив. Краљ по вољи окретати; а поред Намесништва и Радикална Странка, која је почела озбиљно зазирати од бившега владаоца и његова јавног и закулисног понашања. |

Ми ћемо већ, мало ниже, видети како је први Намесник срео

бив. Краља, кад је овај, у налету који га је био понео, од једном изашао на среду са правим својим намерама и осећајима, упутивши

1 Мислимо овде на банкет који су проф. В. Школе приредили бив. Краљу Милану 14. јуна 1890 код „Хајдук Вељка“. Том приликом ректор Светомир Николајевић напко је речиту здравицу бив. владаоцу, која је, у свом позитивном делу величала успехе владавине бив. Краља, а у свом негативном делу истицала неред и расуло, које је настало по абдикацији, чега свега не би било, да је на престолу „један Обреновић“. Класично надахнути беседник налазио је да би перо Тукидитово недовољно било да опише зла, која су се зацарила у Србији. Гост — Краљ Милан — одговори на то дугом здравицом, чије су алузије не мање биле јасне им отворено управљене противу оних „који мисле да се достојанство државно и ро“ дољубље састоје у јаловим и детињским демовстрацијама, а снага државна у слободи без реда“, изјављујући, пре тога, да: „пристаје да буле одговаран за сву своју владавину, али да даље неће да је ни за шта одговоран, ни за спољну ни за унутрашњу политику земаљску“. Влада, против које је управљен врх обе ове здравице, одговори одмах сутра дан, 15. јуна, пензионисањем ректора Св. Николајевића, од кога одмах прими дужност Панта Срећковић. (На банкету није хтео узети учешће професор права Гргур Миловановић).

„Мале Новине“, којима је и власник и глав. уредник Пера Тодоровић, и које су најбоље (бр. 164) донеле ток овог банкета, замерају н ректору на онаквом говору, али и влади на онаквом поступку, У даљем чланку „Нови грех“, налазе „М. НЕ „да је безумље очекивати од Милана некакво спасење овој земљи“ и „да данас не можемо без бола чути, да нам на уста тог истог Светомира изађу наздравице, које спас целе земље гледају у једном једином владару, и то у једном палом владару, у једном рђавом владару, У једном Милану“. Аутор „Огледала“, које је излазило на петнаест година доцније (1903—4), са препуно похвала овом „рђавом владару“, још га је грђе истакао у даљем чланку „М. Н.“ под насловом. _„Шта хоће стари господар“, у ком су изобличене све опаке намере његове које је имао ове 1890 године.