Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

~—_ хе ~е-ашјии-- — > -

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 53

првоме Намеснику у његовој кући овај значајан захтев: „Дајте ми власт, било у једној било у другој форми!“

За сад ћемо остати само на знацима, који су стално пратили бављење бив. Краља, од његова доласка у Београд у мају тек. год. па даље.

Кад је агитационо понашање бив Краља и његова „речитост“ постала и у Београду и у војничком стану на Бањици незгодна (тако, да је мин. унутр. дела, ради веће приправности у то време спавао у министарству, имајући, за сваки случај, при руци бар жандармерију) нађе се начина да се он пребаци на други мање опасан терен.

По положеним годишњим испитима младога Краља, буде приређено једно путовање у Ниш „на неко време“. Краљ, његов отац, намесници Ристић и Протић, са великом пратњом оду у Ниш 11. јула тек. год. Ристић је се ускоро вратио у Београд, а Краљ, његов отац и Протић продужили су бављење у „другој престоници“, пуна два месеца. Чињени су излети на све стране у околини Ниша, од којих је знатан излазак на блиску врлетну Суву Планину (24. јула). То је уједно било и краљев ђачки одмор.

10. септембра вратио се двор у Београд. Недељу дана после тога извршена је једна промена у личности, која је бдила непосредно над васпитањем младога Краља. Дотадашњи, још пре абдикације наименовани гувернер Краљев, др. Лазар Докић, лекари професор Зоологије на Вел. Школи, сада члан и председник Држ. Савета, по поднесеној оставци, смењен је са положаја гувернера, на које је место дошао ђенерал-штабни пуковник Јов. Мишковић. У писму своме од 17. септембра, упућеном Намесништву бив. Краљ мотивише ову промену: да „позван нарочито земаљским Уставом да водим бригу о васпитању: мога узвишеног сина, и имајући у виду потребу васпитну, да поред Краља, као гувернер буде војник, ја сам изабрао за ту дужност ђенерал-штабног пуковника Јов. Мишковућа.“ Сутра дан је Мишковић већ разрешен од сталне дужности начелника главног генерал-штаба и инспектора пешадије и заузео нови положај.

Таман је учињена ова примена од једног уставног права кра· љева оца, настало је опет демантовање од стране владе разних гласова, који су час у земљи, час на страни избијали, а показивали, да се „Краљ Отац“ није задовољавао само менторским пра-

1 Чл, 72 Устава од 1888 опредељује: „О васпитању малолетнога Краља стараће се намесници, ако је малолетни Краљ наследио преминулога Краља; ако ли је пак он дошао на престо по одступању краљевом, о његовом ће се васпитању старати Краљ, који му је предао власт“. Наравно, нико није могао ни слутити, шта је Краљ Милан намеравао, кад је овај Устав у ужем и ширем Уставотворном одбору грађен. Тек, овим чланом, Краљ Милан је себи оставио отворена врата да се „стара о васпитању краљевом“, а посредно, да тиме осигура себи блискост и целокупном држ. апарату, који је постао о абдикацији и после ове, Сем тога, он Је био у надмоћном и уставом огарантованом положају према бив. Краљици Наталији, мајци краљевој. Последица тога, наравно, неће ивостати. —