Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

54. ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

вима, које му је давао чл. 72 Устава, већ да му се додијало у сваком другом погледу стајати — празних шака.

99. септембра, а из Канцеларије Председника Мин. Савета, могло се читати у бр. 209 „Српских Новина“ ово: „Један овдашњи лист донео је оглас, да је Њ. В. Краљ Отац захтевао од владеда се држи нека министарска седница под председништвом његовим, и даље исти лист јавио је: да је Њ. В. Краљ Отац тражио команду над војском. Оба су ова гласа по све неистинита и тенденциозно измишљена“.

Па ипак ми ћемо видети, да се екскраљ доиста носио оваквим мислима, да поврати мало власти „било у једној илиу другој форми“.

За Председником министарства дошао је опет он, ноу својству заступника министра војног. Он је 6. октобра, под „нумером сво. јега опште војнога оделења Ф.Абр. 7.366, опет у „Српским Нови нама“ бр. 222, морао послати овај карактеристичан деманти: „Мале Новине у бр. 273 од 6. т. м. донеле су овакву белешку: Је ли истина Један париски лист доноси депешу из Београда, у којој вели: „Извешћа (рапорти) упућени Министру војном потврђују, да је Краљ Милан покушао да посеје бунтовнички дух у гарнизонима, у којима се бавио. Генерал С. Грујић, војни министар одлучио се да прегледа те гарнизоне и да поврати дисциплину“. Садржина ове депеше — вели деманти Мин. војног — са свим је неистинита. Ни једно извешће о томе не стоји. Нико није ни посредно ни непосредно покушао да подрије дисциплину ма у ком гарнизону, = мин. војни нема никакве потребе да прегледа гарнизоне ради „повраћаја“ дисциплине, која је у српској војсци на потпуној висини“.

Дакле: бивши Краљ говори по јавним местима ; он. хоће -команду над војском; он се не уздржава чак ни од покушаја да до-

веде у питање и дисциплину у војсци, а то се "зна против кога је управљено. При свем том, влада мора све то да демантује, сем јавних говора бив. Краља, пошто се они већ нису дали демантовати, али су сведени на израз само његовог „личног мишљења. Па, да!

На послетку влада је ускоро морала демантовати и један свој поступак. "Она је то учинила у бр. 225. „Срп. Новина“ овим пробраним изразима: „Београд, 11. октобра. У данашњем броју „Малог Листа“ саопштена је вест, како је министарска седница, у којој бејаху г. г. Краљ. Намесници, трајала јуче до два сахата по подне, и како је одлучено на њој, да Краљ Милан путује из земље. Ми смо овлашћени да изјавимо: да је јуче под председништвом Кр. Намесништва била редовна министарска седница, какве се обично држе сваке среде и суботе; да није трајала до два сахата, већ да је одмах после 1 сахат свршена, и дау њој апсолутно некаква говора није било о Њ. В. Краљу Милану. Према томе, са свим је измишљена вест „Мал. Листа.“

Но и овај је деманти демантован, по том, скорим одласком бив. Краља из Србије, на његово стално боравиште за Париз. Он