Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

А авва ош

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 55

је после овога демантија свратио у Беч, где се задржао. Но, и бављење у Бечу није пријатно могло бити влади у Београду, јер је тамо бивши Краљ тек у кругу својих пријатеља. Без сумње томе се кма приписати ово саопштење у „Срп. Новинама“ бр 242 (од 2 нов.): „Њ. В. Краљ Милан отпутовао је 31. пр. мес. (октобра) у 5 часова по подне из Беча у Париз“.

Ово је саопштење било на адресу и Нар. Скупштине, која се састала сутрадан 1. нов. т. г. у свој редовни сазив, и за њено олакшање.

Бављење екскраља Милана у Београду и у Србији, учинило је политичку атмосферу до кесносности загушљивом. Све се налазило у запари. Место абдициранога Краља, који је свој одступ с престола извршио са толиким еклатом, са свечаним актима и изразима своје неопозивне резигнације, јавља се понова осиони политичар, који куд год прође сипа запаљиве варнице, и по терену грађанском и по терену војничком, трудећи се да поново истакне своју краљевску величину, и да њоме понова васпостави свој не само престиж, но и утицај, у добро срачуњеној намери.

есто родитеља, који је дошао да види_своје дете и природног стараоца за морално и интелектуално добро детета свога, младога Краља, исчауриб се потражилац власти риг ег зштрје,

_Али је Краљ Милан имао у томе извесне поступности, Док је непрестано и прононсирано представљао, да је то далеко од сваке политике, он је, у моментима раздражености ипак откривао и своју мржњу према Радикалима и своје интимне тежње за утицајем,

За карактеристику расположења Краља Милана према Радикалима на влади, каква су владала код њега у то време — веома је речито његово писмо, од 23. августа 1890. године, писано из Ниша, где се бив. Краљ бавио у те дане, првом Намеснику Јов. Ристићу, у Београд.

Писмо је доста велико, но ми ћемо из њега извадити најмаркантнија места:

„Драги Г. Ристићу, Ђенерал Протић (краљ. намесник) вратио се јутрос из Београда...... и казује ми, како сте с почетка зазирали, да влада не замери, што би и ја био с краљем у логору (мисли се коњички логор у Ћуприји), а поглавито из обзира, што је она налазила и нашла да ја проводим време у агитовању против ње. И ако, по причању ђенерала, нисте се изразили да делите мишљење Ђаје ег Со ипак налазим да природа одношаја између Намесништва и мене захтева, да се на ту оптужбу зауставим......

„Но пре свега морам говорити о првој ствари. Мислим да ми се не може спорити право, да као члан Краљев. дома могу пратити Краља, уз кога сам пошао, онда кад свраћа у логор.

„Министри ваши хтели би у опште да мене сведу на нулу (подвуч.) и буду ли овако продужили, мораћу размислити о начину, да се њихове претензије сузбију. Не само да имам права, него имам и дужност налазити се код Краља, контролисати његово по-