Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

56 жив. ЖИВАНОВИЋ

нашање и упутити га чешће шта да ради. Можда би тим правом и уставним и природним мање се служио, кад би осећање дужности било развијеније у личности веома угодној радикалима, од онда, како су је сасвим у свој табор уврстили (мисли на краљевог гу. вернера др. Докића)......

„Не кријем — и то је оно, што је радикалима криво — да тежим томе, да створим што јачу везу између Краља и војске, да хоћу да се узајамно што више познају, да налазим да има инте реса да се војска увери да Краљ није само дете, већ да почиње да мисли о војничким стварима, да их у границама које дозвољавају његове младе године почиње разумевати, и да живо и неуморно радим на томе, да Краљу буде војска што оданија (подвучено).

„Тако радећи, ја испуњавам дужност према сину, а користим и самом Намесништву, јер је моје дубоко уверење, дозволите ми да искрено кажем, да није била војска како треба, да би одавна Пашић, Сава и њихови једномишљеници гледали да изнађу фор: мулу по којој би потписали пасош Намесништву, које је поставио Краљ Милан.

„...„Ја само толико смем рећи, да после четири месеца мога бављења поред сина, војска је расположенија према Намесништву него што је била, кад сам дошао. И ако је и тај резултат постигнут, то није с тога, што би била ола (војска) сретна и уређена управом Саве Грујића него с тога што мисли, да и ви као и ја трпимо радикализам из неких виших рачуна и да заједнички радимо да је (војску) Краљ Александар што више заволе,и као пунолетан се за њу стара и брине са одушевљењем“.

„А да је то неправо револуционарима од заната, каква су данашњи министри и њихове присталице, О томе нема сумње. Али њихова оцена и нема ући по томе самом већу дискусију. Што сам им ја трну оку, то не само служи мени на част, него је доказ да погађам оно што их тиштити може, и што мојим радом доскачем њиховом неваљалству.

„Оволико за сад односно зебња и замерка њихових што ћу заједно са коњичким официрима моћи викати: „Живео Краљ!“

„Да пређем сад на конкретнију ствар, оптужбу радикалне компаније, да ја агитирам противу њих“.

„Ја се не мешам у државне послове, нити на њих утичем посредно или непосредно... а Ђаја и друштво му агитују јавне против мене и против Краља.

„Ја се с дана на дан све више бринем, гледајући изближе небројена чудеса и безакоња владе радикалне и њихових присталица (подвучено). Али ја илак ћутим; а имам доста бриге, муке и посла, да се у стварима не општег значаја но лично мог интереса, од њих (радикала) одбраним.

„Камо доказа једног Ђаји, кад вели тај пробисвет да ја агитирамр Можда би моја дужност чак била, и као Србина и као Обреновића, да отворено ступим противу те зликовачке компаније, која саставља владу, главни одбор, скупштину радикалне странке.