Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 57

Ја то чиним из мојих разлога, које ћу бити слободан да вам усмено објасним, и с тога, што носим убеђење, да Бете увидети: да је куцнуо скоро дванаести час да отаџбину и Краља спасете; а то је данас ваша дужност и ваш позив, а не мој (прималац писма ово је место подвукао као и нека слична, при читању плавим плајвазом!).

„Има ли у овој земљи правде, има ли закона, има ли морала» Цела моја радња састоји се у томе, што ћу пријатељима по нешто рећи, шта мислим о радикалима. Је ли то агитација> Имам ли ја право и права, да то чиним онда, кад сваки дан ме посипљу грдњама, клеветама нападима њихове новине: Одјек, Слобода, Златибор, Таково, Дневни лист и т. д.

„Драги г. Ристићу. Ја тражим заштите у вас противу беснила тих дивљака. Ја ћу вам, кад се будемо састали казати шта мислим о начину, да сузбијете њихов безобразлук; али ако сам данас узео перо у руку, то је, што има граница сваком неваљалству, и што мислим да имам права да се браним од њиховог дрског подметања“.

Као што се овде јасно види, стара мржња краљева против Радикала избила је понова, и он се није могао обуздати, а да томе не да израза, у првом реду код Намесника. Протић, намесник, походио га је у Нишу, и као што почетак овог писма сведочи, он га је написао одмах после те посете. Без сумње се он том приликом по обичају жуччо испраскао пред Протићем, својим старим пријатељем; а по том то исто урадио и према Ристићу, у наведеном писму.

Припремивши овако терен, Краљ Милан је, дошав у Београд, пошао корак даље, правце на ствар, како је то и у самом писму нагласио, да ће усмено учинити.

Отишао је кући Ристићевој, и чим је ушао у његову собу за рад, одмах је отпочео говор речима, које су на првога Намесника учиниле велики утисак.

„Докле ћете Ви трпити овај сапаШе на управи земље!“ Поћутавши за тренутак, ваљда у очекивању одговора на ово питање, Краљ Милан ће управити на првог Намесника свој формалан захтев овим речима:

„Дајте ми власт, било у једној било у другој форми па да ја расчистим с овим стањем, ако Ви нећете!“ — био је захтев бив. Краља, који је он, у пуној збиљи поставио првоме Намеснику Јов. Ристићу, и кроз који је било и сувише видно кајање бив. Краља што је — абдицирао.

Но није ни он остао у недоумици и шта има очекивати од првог Намесника. Јован Ристић је одмах дао одређен одговор на постављени захтев. Писцу овог дела Растич је о томе ово казао:

„Кад ми је то тако отворено казго, додагши да „рашчисти“ са овим стањем, које ја „трпим“, ја му одмах одговорих:

„Ви знате, да сам ја био последњи, који сам пристао на то, да абдицирате. Ви сте и сувише млади, да би тако лако прегорели оно, чега се свега лишавате силазећи с престола. Говорили