Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

60 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Конституисање Скупштине било је такође исто као и за прошлу: Н. Пашић — коме су пријатељи по повратку нашли место у општини београдској — за председника, Д. Катић и П. Вуковић за подпредседнике.

Краљевски Намесници свечано су отворили Скупштину 7. новембра Прест. Беседом, поздрављајући нар. посланике „сабране у први редовни сазив прве трогодишње периоде Нар. Скупштине“, а „са задовољством у исти мах и еру редовног државног развоја Србије на основу земаљскога Устава“. За тим Беседа рекапитулира успешне ресултате „обилатог законодавног рада последњег ванредног сазива“. За тим Беседа наглашава задатак ове Скупштине и предлоге, које је влада спремила за редовну Скупштину.

„Господо народни посланици! Задатци, који вас на томе пољу чекају, озбиљни су и важни, јер у најмучније задатке спада: обезбедити праву слободу и у исти мах и од стешњавања с једне и од могућности злоупотребе с друге стране,....“

Као што се види, увек је се осећала потреба, да се нагласи и „могућност злоупотребе слободе с друге стране“.:

Неколико дана трајала је упорна дебата око нацрта адресе, којих је било два: већине и мањине. Либерна опозиција имала је овога пута своју засебну адресу“, коју је у одбору имао, а по том и у Скупштини јој као известилац био посланик крагујевачки Тодор П. Туцаковић, Бурна је била та дебата, као што то већ обично бива у Српским Скупштинама, када се, обично, свака страна добро нагрди друге. Каквих ту разних, често и бесмислених речи пада нека то илуструје само овај пример. Устајући да говори, после писца ових врста, радикални сељачки посланик из топлич. окр. Јован Баличевац, Н. пр. имао је да каже и ово: „Ја ћу у кратко да одговорим г. Живановићу, те да се с њим објасним. Овај господин и ја нисмо једно исто. Ја носим гуњ и опанке, а

време био чисто либералима заступљен у Скупштини, Од 1023 који су гласали, било је за две либер. листе 779 а тек 187 за радикалну и само 57 за напредњазку. Али то су била славна времена, када је Ниш својим либерализмом годинама одолевао свачијој сили и ујдурми.

1 Беседа се уставља и на жалосном факту: убиству српског вицеконзула Луке Маринковића, којије погинуо у Приштини 20. јуна 1890. год. у вече око 9 час. од руке једног тур. фанатика: „Мучко убиство извршено над нашим вицеконзулом у Приштини јако нас је ожалостило“ и влада је „настала, да то питање расправи на високој порти“, и нада се: „да ће се оно расправити путем доброг споразума на начин достојан и задовољавајући“.

2 Поверено је писцу ових редова да он (ако још и не беше ушао у Скупштину) напише нацрт за адресу мањине, што је он, и акоу особеним приликама и извршио, у зору, у очи своје славе Св. Краља Дечанскога 11. новембра. Уселивши се у своју нову кућу, на Савинцу, у улици Св. Саве, пре неки дан, он је сву ту ноћ још имао да са мајсторима успрема нови дом свој за сутрашњу славу. И тек по тим, сео је и написао адресу која је била готова око 4 часа ујутру. И ако дакле првих дана скуп. рада није још, као други на својој листи, био ушае у Скупштину, он је ипак одмах по оверењу посл. пуномоћија ушао н тако је мегао узети учешћа и у самој дебати о адреси !