Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

МИ етан

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 61

он натуче цилиндер и обуче капут и прима 30 дуката плате... (жагор!)“.

Најпосле је, разуме се, било оно што је морало бити: адреса. већине усвојена је у начелу седањем и устајањем, као и на поименичном гласању.

Доцније Народне Скупштине разликују се од Скупштина до 1880. године, што се у овим последњим споро приступало самом стварном раду: расматрању преллога, који су, сад, по новом уставу, имали да се у Скупштини читају и по други пут после начелног и првог усвајања у појединостима.

Но није било само то, што је успоравало рад скупштински, Ваљда већа половина времена ишла је на разне споредне „послове“ и питања, интерпелације, којима су после обично следовале жучне дебате и инкриминација од мањине већини и обратно.

Гломазна књига, од 1454. страна Тоћо стенографских бележака, сем скоро трећине толико „прилога“, овековечила је рад. ове Скупштине, и свију сцена, које су у њој одигране".

Не мање но сто и тринаест (113) посланичких предлога пало је на овој Скупштини.

Влада је поднела такође на 88 разних предлога (сем ситнијих о оцепљењу села и општина), и то: Од министра председника и мин. спољ. послова 5 од којих је најзначајнији постао: Закон о Минист. одговорности од 30. јануара, и зак. о пословном реду у Држ. Савету од 2. фебр. 1891.

Од министра војног 7, а међу првима: зајам од 10,000.000 на ванредне војне потребе.

Од Министра правде 8 предлога, а као најглавнији: о устројству Главне Контроле, о Пороти, и измене и допуне у закону о судијама узакоњене 5. фебр. 1891, у којима се као новина, у чл. 1. налази, да је судија и положио државни судијски испит.

Предлог овај: „да и судије, као и професори, инжињери и официри, полажу испит државни“, учинио је, при претресу министрова предлога, у Скупштини писац ових радова, на 35. састанку 15. дец. (Види „Нар. Скуп.“ стр. 387. даље). Мако је мин, правде живо говорио против овог предлога, он је од Скупштине једногласно примљен.

— Доцније, са промењеним приликама, престала је „Нар. Скупштина“ а враћане су понова „Стенографске Белешке“, које су у суштини једно исто.

Од мин. народне привреде било је преко 30 разноврсних пред-

! „Народна Скупштина“ службени лист о раду српске Народне Скупштине, зове се — за разлику од досадашњих „Стенографских Бележака“ — та књига.

На предлог Министра унутр. дела од 4. новембра 1890, ТБр. 19068, образложен на 13 скупштинском састанку од 18. нов. донела је Скупштина одлуку: да се издаје „Народна Скупштина“ као засебан лист, с тим да „Стенографских бележака“, као прилог „Срп. Нов.“ неће више бити, него ће оне бити садржина „Нар. Скупштине“, а, сем тога излазиће у „Срп, Нов.“ особено и Протоколи Нар. Скупштине, као и до сад.