Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

62 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

лога, за нове законе, измене и допуне ранијих, а нарочито многе повластице, од којих је аутора њенога К. С. Таушановића нарочито прославила она несрећно испала дата неком Маршалу, за прераду свиња „по систему америчком“ !!

д Од Мин. просвете и црквених послова: о пенсионом фонду свештеничком, закон од 11. марта 1891.

Од Мин. ун. дела, било је око 10 важнијих и око два пут толико ситних предлога (0 општинама и селима). Но знатни су: Закон о штампи од 31 марта, т. г., као и Закони о јавним зборовима и удружењима од истог дана, који су оба засецаљи у увођење Устава у живот, и били су њиме предвиђени.

Најпосле, Мин. финансија имао је преко 20 предлога, сем буџета.

У тој борби око популарисања пропала је многа паметна ствар, сем пустога и празнога убијања пословнога времена.

Тако се и овом приликом могло дотерати до пуних пет ме„сеца бављења и рада ове прве редовне Скупштине по новоме Уставу, која је закључена читањем указа Краљевских Намесника, на дан 31. марта, 1891. год. у 5:/; часова по подне.'

1Х

Ник. Пашић на влади. — Ова већ и по свом доста опсежном раду значајна прва редовна Народна Скупштина по новоме Уставу, знаменита је по другим догађајима, који су се за њенога трајања у њој догодили, или у њој укрштали, или зачињали, да се после ње на врло сензациони начин одиграју.

Сви ти догађаји, о којима ћемо ниже посебно говорити, били су одсеви разних струја, које су се сударале у самој Скутштини; или се у њој, по сили околности само укрштале; или их је она прихватала било да их реши, било да је она само иницијативу узимала, додајући их по том влади да их она коначно расправи. Свакојако, јелно се може одмах с почетка утврдити, да су неки и неки — нарочито дворски — рачуни, чије порекло «де више година назад, пали у део овој Скупштини да их ома сама ликвидира, на начин какав је био у оним приликама могућ, остављајући нешто и за идући сазив. Но, о свему томе даље на свом месту.

Овде ћемо да се уставимо прво на — промени владе од 11. фебруара 1891 године.

Тога дана одступио је кабинет Саве Грујића — који би кроз десетак дана навршио две године својега опстанка и рада (оставка је кабинета Грујићева од 8. фебр.) да учини место опет радикалном кабинету Николе Пашића, у коме су били: Председник и мин. без портфеља Никола Пашић, мин, грађевина П. Велимировић, финансија М. Вујић, правде Гл. Гершић, привреде К. С. Тау-

! Паралелно са радом Народне Скупштине, а нешто пре њенога састанка, почеле су и прве Окружне Скупштине — нове установе, уведене у живот, на основу начела „самоуправе“, нарочитим законом из прошле године о уређењу округа и срезова.