Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

пити Р

64 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

За све то био је погоднији Пашић но Грујић. Док су овога другог везивали многобројни обзири из блиске прошлости, као чиновника и војника, дотле је Пашић и у каквом енергичном поступку н. пр. према Кр. Милану, могао за се наћи само згоду за популарисање, њему не тако непотребно. Кабинет, груписан по његовом нахођењу, био је дакле та чињеница, која је, по исцрпљењу свију путева предусретљиве умерености, имала, по потреби да се лати и „херојских срестава“, како једном рече први Намесник пред писцем, а на адресу Краљице Наталије.

Изјава нове владе, учињена пред Нар. Скупштином (14. фебруара), у свом политичком делу потврђује ову нашу оцену ње-

„нога порекла: „Нови кабикет, пре свега стараће се, да се очува "стање, које је настало новим Уставом и абдикацијом Краља Ми| лана, и да то стање стално штити од сваког могућег поремећаја,

с које би год стране долазио“, вели нови Председник Министарства, и наставља: „У вези с овим, нови кабинет настојаће, да се учврсти парламентарна владавина, те да се стечене слободе и права обезбеде и уреде нарочитим законима у духу Устава, а према за-

"хтевима новога времена, како би Србија обновљена и оснажена, "спремна била да врши свој национални задатак“.

Први део ове изјаве није чак нужно ни између редова читати. Решеност владина „да се очува стање“ и да се „стално штити од сваког могућег поремећаја, с које би год стране долазио“, јасно указује на ту „страну“. Та страна, не беше ни Намесништво, које је ову владу позвало, не беше ни Скупштина, на коју се влада ослањала. Па ко ондар Ко други, но бивши Краљ у првом реду, а за њиме и његова разведена супруга, која је још од новембра прошле године била објавила рат и Намесништву и Влади. А екскраљ, који је уто време седео у Паризу, одговори на ову промену владе — приказом својега доласка у Београд, где је и стигао у очи свечаног дана 22. фебруара. Краљ Милан и његова супруга, који су се ево већ неку годину стално разилазили у бављењу, сад су били обоје у Београду, обоје на месту борбе и интрига. Оно, што није могла, на жалост, постићи одсутна љубав, сад је удејствовао инат. Намесништво, влада, бив. Краљ и бив. Краљица стајали су сад лице у лице: стара краљевско српска дворска драма, имаће један важан чин.

Х

Нове Краљевеко-дворске кризе. — Настала је трећа година, од како је митрополит Теодосије Мраовић, 12. октобра 1888. на познати начин (Књ. |. стр. 371.) развео брак између Краља Милана и Краљице Наталије. И до тог времена већ раздвојени, под видом неког заједничког споразума, од тада су отаци мати Краља Александра две непомирљиве парничне стране. Док је Краљ Милан сматрао развод као свршен и правилан чин, Краљица Наталија, и ако није марила лично за Милана, стално се противила да призна развод брака и његову правилност. Она је за такво своје сматрање