Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 69

је ударила, и чије ће се ксто тако фаталне последице тек имати да дочекају, и мимо оно што је она себи лично навукла.

Народна Скупштина учинила је кратак процес.

На свом 19. састанку, на дан 30. новембра узет је у поступак и уједно и свршен тај акт, на који се толико полагало, и који је у узбуђењу држао јавно мњење.

У листу „Нар. Скупштина“, бр. 12. стр. 161. и 162. по стенографским белешкама, стоји забележено о „Меморандуму“ Краљице Наталије, од речи до речи, свега ово:

Председник: Њ. В. Краљица Мати изволела је упутити једну молбу Скупштини. Пошто се у молби говори о деликатним питањима, то се на захтев Владе претвара у тајну седницу. Молим публику да се изволи удалити.....

Скупштина је у тајној седници донела ову резолуцију:

„Пошто нема Закона, на основу којега би Народна Скупштина могла да цени и доноси одлуку о предмету ове молбе; пошто, даље, оно што је, и у колико је о томе одређено Уставом, не подлежи решавању редовне Народне Скупштине — то Народна Скупштина ову жалбу није могла узети у поступак, него прелази преко ње на дневни ред.

„Но, у исто време Народна Скупштина, побуђена овим актом, изјављује жељу, да Влада у споразуму са Краљевским Намесништвом настане, да се отклоне штетне последице, које размирица краљевских родитеља доноси по интересе земље и углед престола“.

Састанак је трајао до 2 часа после подне.

Краљица Наталија срушила је овим поступком све мостове за собом. Она више није имала одступнице. Но, она се, за овај мах, згдовољила тиме, што је и даље седела у Београду, у засебној најмљеној кући (између двора и Ристића), и резолутним положајем, који је заузимала и, после оваковог исхода њене ствари у Скупштини, још више пооштрила.

Она није, и после тога, престајала терати своју парницу, и ако је то од сад било сведено на непосредна, често увредљива саобраћања, са носиоцима власти, од којих је Њеноме Величанству нарочито био, већ одавна, на ударцу — први Намесник Јов. Ристић.

Напољу је оваковом понашању бив. Краљице нарочито се: кувдирало „Видело“, орган Напредне Странке, чији је опет шеф М. Гарашанин био нарочити заступник и у Скупштини (у тајној седници) и у штампи, да ли све то више за љубав Краљици Наталији или за инат Краљу Милаву, не знамо. Али ћемо већ имати ускоро прилике да изнесемо драстичне податке о личној полемици бив. Краља и његова бив. министра, који су сеоба, поред погрде, частили озбиљним узајамним инкриминацијама. Све ово, и ако на први поглед изгледа као засебна лична полемика, необично јасно осветљава и у правој светлости показује и одношаје и људе онога времена. Ми ћемо се, с тога, овде уставити на тим узгредним актима и фактима, но који необично згодно пристају уз главну, тако