Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

70 жив. ЖИВАНОВИЋ

да речемо, службену радњу Намесништва, Владе и Скупштине по овом питању. -

Но вратимо се првом Намеснику и његовом личном држању поводом краљевскога брачног спора и осталога, што је стим: пре, сад и по том, било у вези.

Ристић је увек говорио само кад је изазван. Онда је он сузбијао изазиваче и корегисао неверно изношење, истичући истинита факта. За то му се, не једном, и у овој прилици дала могућност.

Два бив. министра, Др. Франасовић у бр. 69 „Видела“, а за њим М. Гарашанин у идућем бр. 70 истог листа, изашли су с дугим изјавама, разлажући први почетак сукоба бившега Краља и Краљице као и даљи развој, према њиховом нахођењу и сведоџби. Гарашанин је своме врло великом напису, у коме су и неки прилози, дао наслов: „За рад истине и правде“, док је Франасовић мање полагао на наслов; он га није ни имао. Знамо већ из књ. |, да су оба ова господина били министри у 1887 години, када је, по тврђењу Франасовића, избио први јавни сукоб између Краља Милана и Краљице Наталије, ноћу у очи Ускрса те 1887 год.:

Како је између завађених родитеља био јединац син, још нејак, то је у почетку овога спора, докле Краљ Милач у лето 1888 није у сина формално отео од Краљице Наталије, његово васпитање било | предмет бриге Краља Милана, као и предмет саветовања како са члановима владе, тако и са првим људима ван ње. Питање је било: да ли да се млади Краљевић Александар васпитава ван земље, бавећи се са мајком у иностранству; или, да његово васпитање буде у отаџбини, у ком би се случају, следствено, морао одузети од мајке, која је, по једном споразуму с оцем (од 6. априла 1887) 'знатан део године морала проводити ван Србије.

Оба бив. министра изјављују, да је влада којој су припадали, била зато: да је штетно васпитање на страни, додајући, да је Јов. Ристић, упитан о том, дао противно мишљење.

То је дало повода нарочитој, полуслужбеној изјави, која је објављена, одмах после горњих изјава Франасовића и Гарашанина, и то у „Срп. Нов.“ бр. 272, од 12. децембра 1890 године. Између осталога, ту се вели:

„Додирнули су и мишљење Краљ. Намесника г. Јов. Ристића, о питању које је покренуто 1887 о васпитању Краљевића Алек-

! Франасовић у тој својој изјави у „Виделу“ бр. 69, о том првом сукобу сем онога што смо, по њему, горе навели, вели даље: да га је, после одиграних сцена у очи Ускрса — на сам дан Ускрса позвао Краљ Милан и саопштио му: „Како услед случаја, који се десио прошле ноћи пред дворском капелом између Њ. В. Краљице и супруге једнога код нас акредитованог (наравно православног) дипломате принуђен да учини крај несносном стању између Њега и Краљице и да се с њоме растане и нареди ми, вели Фр., да ја то саопштим Председнику Министарства...“ И Гарашанин, тада Председ. Министарства и Франасовић у даљем разлагању, доводе у узрочну везу са краљевском свађом и питањима, која су с њоме у вези, и оставку своје владе, која је смењена 1. јуна 1887 и учинила место либер. радикал. савез. кабинету Јов. Ристића.