Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

нити“

74. ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

У таквом стању ствари најпаметније је било прекинути даљг саопштења и усмена и писмена. Ви знате наше гледиште; Ви сте одбили све наше предлоге, па нашто је онда било потребно продужавати ову бесплодну препискуг Па ипак сте је Ви, у наточ мојој молби, продужили са очевидним смером да продужите Ваше грдње и увреде.

Ја нећу ићи Вашим путем; нећу се враћати на појединости, па ни на мајора Ћирића, кога сам ја свагда сматрао као човека на своме месту, па Вам о њему нисам никаквих других порука ни слао, до ту, да га више не вређате, да не би сте се изложили каквој непријатности и од стране једног поноснога официра.

Ја ћу се ограничити на некоје“ главније тачке, које ишту дубљега објашњења, а оне су тежиште наше преписке.

Сваколиком данашњем стању полазна је тачка Ваш раздор, са Вашим бившим мужем. Томе раздору налазите Ви узрока „у душевном стању свога узвишеног супруга“. Већ сам овакав израз показује меру нежности, којом сте Ви гајили Ваше супружанске одношаје према њему. Ваша писма кипте од денунцијација противу њега, ма да је тешко замислити да Краљ Милан има грехова, у којима Ви не би сте били његова саучасница. Бар љубав према Вашем сину требала је да Вас уздржи од ових непромишљених кгалификација.

Све да би Краљ Милан и заслуживао каквих прекора, такво понашање не би смела усвојити мати Краљева према оцу Краљеву, а још мање жена према своме мужу, нарочито још, кад она не признаје да је разведена. Тако се не би смела понашати према једноме Обреновићу кћи спахије Кешко! коју је Обреновић попео уза се на српски Краљевски престо.

Ту ће по свој прилици лежати и узроци Вашем раздору, који се 1887 године био до те мере развио, да сам Вам ја, као Министар председник, саветовао да се склоните, јер сам се бојао, да се, на саблазан престола, можете још и побити.

Жена или се покорава своме мужу или га оставља. То вреди и за Краљице; за њих још јаче. Ви нисте хтели чинити ни једно ни друго. Но докле се своме мужу намећете, у народ сте бацили угарак раздора и земљу држите у непрестаној кризи и трзавици. о

Доноси ли то љубав Ваша према своме народу, на коју се ви свуда позивате, па и у своме писму од 8 јануара» М ако ја нисам ни мало суделовао у избору Вашем за српску Књегињу (јер су моји планови и покушаји даље нишанили), не кријем, да сам и ја био у броју оних, који су на Вас неке наде полагали. Ви сте заиста предусретнути општом љубави, кад сте се на престо српски попели; али не стоји да сте Ви, као што тврдите, умели народу ту љубав и да вратите. То сте Ви чинили оним луксузом и оним

! По саопштењу негд. посланика у Петрограду саветника Дим. Поповића „спахија Кешко“, који је био пуковник, али не у војсци но у — жандармерији.