Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО (9

туђим обичајима, које сте у Србију донели» Пре 1875. Србија није никада видела у двору својих владара оне раскоши и оних луксуза, колико је видела за 12 година Вашега госпоства. Докле су на бојном пољу падали најбољи синови, докле се мајке српске у прно завијале, Кнегиња Наталија држала је на двору српском забаве, дотле у Србији нечувене и невиђене. Ви сте, госпођо, и једино Ви, узрок тој раскоши. Ја сам сведок, да јој се Краљ Милан одупирао све до 1880 и после је подлегао Вашим навалама. После су се на двору српском, под Вашом личном управом, играле игре, које се пре Вас нису ни у јавним локалима Србије виђале; после се почело догађати да су мужеви продавали најпотребније ствари из куће, да своје жене што богатије за Ваше балове спреме. На Вашим се баловима развијао блесак и сјај, као негда на двору Лудвика ХМ.

Ова раскош у сиротној Србији морала је толико више изазвати гнев и осуде, што је Србија пре Вас имала на престолу једну Кнегињу, која је доиста била „благородне крви“ и столетнога порекла; па је за то опет била и без претенсија и без кокетерије; двор је српски претходио примером штедње и грађанских врлина.

Не знам колико Ви у души својој љубите Србију, али сте више него довољно доказали да за вас има врло привлачну снагу престо, блесак и раскош! Сетите се колико сте јадиковали, кад Вам је у једном писму изостала титула „Величанство !“

И Ви би сте опет хтели да се сва Србија жртвује за Васи за Ваше угодности. Па ако се нађе који државник, који се труди да више угоди интересима земље, но Вашим пожудама, онда „Вас он жртвује својим амбицијама“, велите Ви.

Да, Ви хоћете да се жртвује Србија за Вас. Колико је писама Ваших, у којима нас осуђујете што се нико не миче кад Краљица српска мора у туђини да живи. Па и кад Србија излази из једнога стања, у коме је годинама стењала, Ви се чудите како то, да она и тада не држи Ваше питање у првоме реду својих преокупација.

Кад је 1887 дошла савезна влада, показало се у земљи одушевљење, које није било виђено од 1858. То осећање није могло бити извештачено. Није вероватно, није могуће, да је ова земља могла поздравити тај догађај са усклицима радости, а да он није био израз неке велике потребе земаљске. Што Напредњаци нису били у томг кору земаљском, то је сасвим природно; али ту није било ни Ваше Величанство! Ви се свагда, хотимице или не, налазите солидарни са том странком. И Ви хоћете да ми жртвујемо своју Отаџбину Вашим личним потребама, хоћете да пустимо, да је у земљи и даље стање, из кога се родила Сливница, па да подижемо протесте и да производимо потресе за то, што се Ваше Величанство не проводи на српском дворугР То могу чинити само људи, који траже изговора да могу покрити свој неизбежан пад.

Ако сам још, у моме писму од 5. јануара и поменуо какве услуге, које сам могао указати престолу у интересу слоге и мира