Posle Oktobarske revolucije--- : predavanje održano na Kolarčevom narodnom univerzitetu

17

која се у народу јави, не буде изгубљена за културу и напредак средине. У вези је са тим и огромаи рад совјетске наставе на подизању педагошке културе, почевши од Академије педагошких наука са њеним изванредним научним институтима до испитивања деце и њихове способности у дошколском узрасту. Једном речју, Совјетска академија наука и академије других засебних дисциплина (економских, социјалних, меДецикских, и др.) и академије појединих република совјетских у правом су смислу генералштаби совјетске науке и просвете. Сви горостасни планови великих тек*ничких постројења и предузећа, сва економска усзвршавања у најразличнијим правцима, сва прир -вредна побољшања најразличнијих врста, све подкзање науке и просвете у земљи, сва испитивања земљине утробе и онога што је на површини земљиној све се то ту претреса, одређује, испитује и формулише. Са њима сарађују и многобројне друге установе (учена друштва, различне научне корпорације, самостални научни институти итд.) дајући својој народној власти и предлоге и савете и готова решења или одтоворе на постављена питања -за подизање земље и народа. Овај огромни просветни-научни талас захватио је цело становништво Совјетског Савеза, подигао је знатно углед сва|ког и најмањег научног рада и сваког и најнезнатнијег радника. Свака радна способност нашла је своје часно место вршећи за целину користан посао. Из школе, кабинета, института, лабораторија, научни је интерес запљуснуо и село, и варош, и улицу и сваку породицу. Нигде нема као у Совјетском Савезу толике жеђи за науком, знањем и просветом. Свако, ма којим се послом бавио', усавршава се даље, сврх свога обичнога рада. Нигде није наука толико демократисана и тако популарна као у Совјетском Савезу. И то је један од великих резултата Октобарске ре-