Poslednji dani Poljske : istorijska crta (1794. godine)

29

успеха, они су само осећали своју сопствену пропаст.

Да би се ма како задобио народ, Кош- ћушко објави ослобођење сељака. Овај корак није ништа допринео ствари устаника; — он није примамио мужике а само охладио одушевљење њихових господара. Народ није веровао у ослобођење, јер је видео како је поред објављене слободе госпоштина остала по старом. Војна за отаџбину није била тако симпатична за сељака, јер му није давала никакве олакшице, него је још повећавала невољу и без тога отежаног им живота. Он нијезнао за отаџбину, као што за њу никад и не знају робови.

У таким приликама, после проглашеног „политичког решења“, место 400.000 бра. нилаца отаџбине, које је могла извести“ Пољска под заставу Кошћушка, јавило се само 40.000, па и ова војска држала се врло лабаво и, у првом згодном случају, разбегла се на све стране.

М

Готово два месеца држао је краљ пруски Варшаву у опсади, али је није могао заузети. Приближавала се јесен; у пруској војсци појаве се болештине. У то се пронесе глас, да је у Великој Пољској, која припадаше Пруској, плануо устанак. Све ово побудило је пруског краља да напусти опсаду Варшаве,

Кад су Пруси одступили, није било краја радости Пољака. Они се поново стану