Poslednji dani Poljske : istorijska crta (1794. godine)

-80

заносити неостварљивим надама за препорођај пропале отаџбине. У то доба већ се почео приближавати Суваров, који је све дотле стајао на турској граници, чувајући је од очекиваног упада турског. У августу Суваров добије наредбу да се крене у Пољску. 23. истог месеца он се већ налазио у Вилни, на путу за Пољску. • Овде се удружи са одредом генерала Буксгевдена. 4. септембра Суваров ступи у Литву а 5. је већ стајао према непријатељу. Генерал Сјераковски, први од пољских војсковођа, осетио је ударце побед- ног оружја Суваровљева. Чувши да се Суваров кренуо напред, Сјераковски пошље извештај Кошћушку. Главни командант Кошћушко, добивши лажне гласове из Волине, одговори, да он насигурно зна, дато није прави Суваров него неко дру"ти; чувени Суваров неће се кренути за Пољску, јер он чува границу од Турске, која је готова сваког часа да нападне Русију за одбрану Пољске; онај што бајаги иде противу Пољске, то је некакав обичан генерал. Умирен овим извештајем, Сје· раковски похита к Бресту и смести се покрај манастира под Крупчицама.

+6. септембра у 7 сахата изјутра, Руси пређу преко реке Мухавец и нападну Пс· љаке. У том боју Пољаци буду но ноге потучени. Како су се пореметили у строју, нагну бежати по шуми и блату. Руска коњица гонила их је дотле, докле их није ноћ и незгодно земљиште спасло потпуног пораза.